Uređaji pokazuju da su povećane samo vrednosti oksida azota i ugljen monoksida koje ispuštaju vozila.
Kad počne grejna sezona, suspendovane čestice PM 2,5 i PM 10 višestruko će se povećati.
Najveći krivci su, kažu stručnjaci, individualna ložišta, ali svoj doprinos daju i neki drugi zagađivači.
„Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine koji je nedavno izašao, pre desetak dana, udeo malih ložišta u emisijama suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10 je iznad 75 procenata. Procene govore, kada je vazduh crven – to je u toku zime kada imamo industrijske emisije suspendovanih čestica, veoma mali doprinos primarnih emisija iz termoenergetskog sektora, do 10 posto doprinosa iz saobraćaja i onda na sve to dođe emisija zagađujućih materija, pre svega, suspendovanih čestica iz malih i srednjih ložišta“, ukazuje Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije.
Koliko zagađenje varira u različitim delovima grada
Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da zimi situacija može da bude takva da u prigradskim opštinama, gde dominiraju individualna ložišta, kvalitet vazduha bude lošiji nego u centralnim gradskim opštinama.
„Ali, ukupno gledano, i na različitim opštinama ima različitih tipova izvora emisija, tako da grubo gledano veoma je slična“, navodi Šoštarić.
Prema poslednjem popisu, oko 185.000 domaćinstava greje se na peći ili neke druge uređaje. Najviše ih je na Paliluli i u Zemunu, a najmanje na Savskom vencu i u Starom gradu.
Prošle zime najzagađeniji vazduh bio je 1. februara. Jedva čekamo toplo vreme kad nema grejanja na drva, ugalj ili mazut, da prodišemo, ali sve češće vazduh je jako zagađen i leti, kao što je to bilo 6. jula.
Šta tokom leta uzrokuje porast nivoa zagađenja
Andrej Šoštarić kaže da je to najčešće zbog troposferskog ozona, to je tzv. letnja zagađujuća materija i on nastaje u fotohemijskim rekacijama između oksida, azota i lako isparljivih organskih jedinjenja koja potiču iz saobraćaja.
„Imali smo nekoliko epizoda kada su bile povećane koncentracije čestica zbog transporta peska iz Sahare, to se dogodilo ove godine pet, šest ili sedam puta gde imamo povećanje, i aplikacije i merači pokazuju povišene koncentracije PM čestica – a to je vrlo sitna prašina“, napominje Dejan Lekić.
Najbolje bi bilo kada bi se što više domaćinstava i institucija priključilo na daljinski sistem Beogradskih elektrana ili uvelo gas.
Na tu odluku jedino utiču cena priključka i račun za grejanje, kao i plan Grada o isključenju kotlarnica na mazut.
Kako je moguće da tako dugo ne možemo da promenimo način grejanja u Beogradu, da imamo još uvek tako mnogo individualnih ložišta?
Dušan Rakić: Individualna ložišta najveći zagađivači
Dušan Rakić, gradski sekretar za energetiku rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da je veliki broj velikih kotlarnica u javnim objektima ugašen i prešlo se na sistem daljinskog grejanja.
„Više od 1.500 tih velikih kotlarnica do sada je ugašeno. Grad Beograd, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, ima plan da iz srestava iz EBRD-a te poslednje velike kotlarnice stavi u program i da se one ugase“, napominje Rakić.
Prema njegovim rečima, najveća povika je bila zbog velikih kotlarnica, jer one su najuočljivije.
Ukazuje da privatne kuće „lože svašta“, kad nemaju drva, onda lože i plastiku i gumu i da su individualna ložišta u stvari najveći zagađivači.
„Apelujemo na građane da iskoriste priliku koju je Ministarstvo energetike sada pružilo, zajedno sa opštinama u Srbiji, 137 opština u Srbiji trenutno ima potpisane ugovore sa Ministarstvom energetike, od kojih 12 u Beogradu“, kaže Rakić.
Sve opštine imaju detaljne informacije kako građani da se prijavi i da konkurišu za gašenje svojih kotlarnica, pored zamene stolarije, ima dosta građana koji već počinju da razmišljuje o ugrađivanju toplotnih pumpi, tako da taj proces ide, dodaje Rakić.
Međutim, napominje da su to pojedinci, pa je potrebna veća animacija, kao što su televizijske emisije, da ljudi krenu značajnije da menjaju energente koje koriste.
Da li se ljudi greju na ono što im je najeftinije
„Prema statističkim podacima, od poslednjeg popisa imamo prilično veliki broj ljudi koji se i dalje greju na struju. Međutim, država će u svakom slučaju morati da gleda da određenim posticajnim merama utiče na ljude da prestanu da se greju na struju i da struju koriste za neke druge stvari“, podvukao je Rakić.
Bilo je domaćinstava koji su u jednom trenutku prešli na gas. Međutim, ispostavilo se da im to nije bilo baš najeftinije rešenje, odnosno da je gas dosta skup.
„Mi smo svedoci gasnog šoka usled krize u Evropi sa snabdevanjem gasa, tako da je to bio jedan pik. Cene gasa će doći u normalu, tako da gas jeste jedan od prihvatljivih energenata“, ukazuje gradski sekretar za energetiku.
Najbolje rešenje za grad Beograd
Odgovarajući na pitanje kakao da smanjimo broj individualnih ložišta, Rakić ističe da ono što je politika grada Beograda i ono što će biti sigurno u svim strategijama, jeste povezivanje na daljinski sistem, na Beogradske elektrane.
„Mi ćemo videti da način povezivanja i troškovi povezivanja zgrada na daljinski sistem grejanja budu prihvatljivi, a ljude ćemo da postičemo da se priključuju na daljinski sistem grejanja“, zaključio je Rakić.
