Немачка, најмногобројнија држава ЕУ, највећа економија, највећи извозник и генерално мотор економије ЕУ, тешко се опоравља након пандемије. Једва се вратила на нивое с краја 2019. године. Подаци упућују на то да у скорије време неће напредовати даље од тога. Напротив, већ дуже време стагнира, а прошле године је чак била у техничкој рецесији из које се на крају извукла.
Наде да се ради о краткотрајној слабости у 2023. години брзо су се распршиле. Држава је предвиђала да ће 2024. бити година почетка опоравка, с растом БДП-а од 1,3 процента, али најновији подаци приказују много суморнију слику, па је та процена ревидирана на 0,2 процента.
Они песимистичнији прогнозирају поновни улазак у рецесију. Постоји неслагање око тога колики ће тачно раст БДП-а Немачке ове године бити, али сви се слажу да постоје озбиљни структурни проблеми који успоравају највеће економије ЕУ.
Немачка је једна од најгорих у ЕУ
Подаци су неспорни. БДП Немачке је данас скоро исти као на крају 2019. године, прилагођено за разлику у ценама. Конкретно, реални БДП је на крају 2019. године био 7,7 процената већи него 2015. године, а у другом кварталу ове године 7,9 процената већи.
То је један од најгорих економских резултата у ЕУ, која се од давно опоравила од пандемије. Ипак, тај опоравак је био мањи него у САД. Међу већим државама ЕУ најбољи раст након пандемије има Пољска, посебно извоз производа. То је посебно импресивно с обзиром на то да је њено главно извозно тржиште управо Немачка.
Француска, Италија и Шпанија такође напредују боље од Немачке. Истина, Француска и Италија такође тешко остварују задовољавајуће стопе раста економије, али ситуација није толико суморна као у Немачкој.
Уз све проблеме траје и некретнинска криза
Практично не постоји подручје у којем Немачкој иде добро. Индекс нових наруџбина у производној индустрији за јул показује пад од 11,8 процената у односу на исти месец прошле године, у првој половини године је остварен дефицит опште државе од 38 милијарди евра (за упоредбу, приходи државног буџета Хрватске су били нешто мањи од 28 милијарди евра), извоз и увоз се смањују.
Изгледа да траје и некретнинска криза јер је у мају издано чак 25,7 процената мање грађевинских дозвола него истог месеца прошле године, а укупна вредност грађевинских радова се преполовила. Упркос процењеном недостатку од 800 хиљада домова, гради се мање стамбених некретнина. Идеалан циљ државе је да се гради 400 хиљада домова годишње, а биће добро ако до 2025. тај број не падне испод 200 хиљада годишње.
Немачка је још увек магнит за усељенике, упркос погоршању економске ситуације, па се сваке године мора градити све више станова да би се пратио раст потражње. Догађа се управо супротно, због чега расте цена најма. По питању цена некретнина је ситуација парадоксална, све мање их се гради и падају им цене иако постоји недостатак на тржишту.
Нове мере за спас економије
Тренутна влада Олафа Шолца предлаже реформе које имају циљ продужење радног века, који је већ изнад просека ЕУ. То није неочекивано јер сличне политике последњих година уводе и друге развијене државе ЕУ.
Покушава се олакшати имигрантима запослење, с чиме Немачка има велики проблем. Незапосленост имиграната је много већа од просека државе, као и стопа радне активности. Међу мигрантима постоје и велике разлике у зависности од земље из које долазе, па су неки релативно добро интегрисани у тржиште рада, а неки и неколико година од доласка преживљавају искључиво или углавном од социјалне помоћи.
С циљем подизања запослености имиграната предлаже се укидање бирократских баријера и нудење пореских олакшица за високо квалификоване раднике у прве три године. Порески разреди ће се усагласити за инфлацију, што би пореским обвезницима требало повећати укупни раст прихода од око 23 милијарде евра. Ставља се нагласак на укидање бирократских баријера у пословању, а повећавају се и стопе амортизације.
Почела је гашење нуклеарних електрана, прекид увоза енергената из Русије је био катастрофалан
Прве године 21. века су биле период великог узлета економије Немачке, која је расла брже од економија Француске, Уједињеног Краљевства и Италије. 20-те су донеле обрнуту ситуацију, а Немачка је „болесник Европе“.
Постпандемијски опоравак је веома лош, а један од главних фактора је рат у Украјини. Деценијама је Немачка изградњу своје индустрије темељила на увозу јефтиних енергената из Русије/СССР-а, а због геополитичких разлога тај однос је прекинут.
Тајминг није могао бити гори јер је у годинама пре рата у Украјини гасила своје нуклеарне електране. Тај потез је био резултат примарно јавног притиска, посебно након катастрофе у јапанској Фукушими.
Недостаје јефтина електрична енергија из нуклеарних електрана, а нагло је прекинут увоз јефтине нафте и гаса из Русије. Последични раст цена енергената био је катастрофалан за индустрију Немачке, деценијама навикнуту на то да је енергија јефтина и да је има у изобиљу.
Ситуација у свету не иде на руку Немачкој
Због високе инфлације Европска централна банка (ЕЦБ) подигла је референтну каматну стопу као главни алат борбе против раста цена. То је резултирало растом свих камата и скупљим задуживањем компанија, што је посебно погодило сектор некретнина.
Један од фактора је и ослањање Немачке на извоз за постизање економског раста, посебно много већи извоз у Кину од осталих чланица ЕУ. Двоцифрене стопе раста Кине су од давно прошлост, а то значи и да успорава раст увоза. Управо је велики узлет Кине био делом одговоран за успех Немачке у првим годинама овог века.
**Превод на српски и ћирилицом:**
Истовремено САД, друго велико извозно тржиште Немачке, настоји да постане мање зависан од увоза. Осим Кине, којој такав став САД-а највише штети, и Немачка осећа последице. САД као највећи светски купац, тј. увозник, затварањем тржишта може изазвати бројне проблеме земљама које се ослањају на извоз.
Краткорочни проблеми се могу решити, дугорочни много теже
Светле тачке су ретке, али постоје. Немачка још увек није изгубила предност над остатком света у производњи сложених индустријских производа. Аутомобилска индустрија се опоравља, а произвођачи се прилагођавају новим трендовима, као што су електрични аутомобили. У 2023. години извоз електричних аутомобила из Немачке је нарастао за 60 процената, а само Volkswagen и BMW производе 10 процената свих светских електричних аутомобила.
Проблеми су можда привремени, али Немачка се суочава с тихим убицом економије на дуги рок, а то је демографија. Упркос имиграцији, број радно потенцијалног становништва ће се у наредних пет година смањити за више од 0,6 процената, далеко више него у Уједињеном Краљевству, Француској, САД-у, па чак и Јапану.
Немачка већ деценијама има премало деце, па последњих година умире 300 хиљада више особа него што се роди. То ће с временом довести до великог раста трошкова (здравствених и пензионих), а недостатак радне снаге биће израженији. Како остати производна сила без довољно радника за производњу?
