Fudbalski trener Nenad Lalatović vratio se u srpski fudbal i preuzeo Mladost iz Lučana posle samo četiri meseca bez posla, odnosno odlaska iz subotičkog Spartaka.
Superligaška sezona se pošteno nije ni zakotrljala, a Dejan Joksimović je već smenjen i umesto njega je postavljen Lalatović.
Brzo se dogovorio sa Nenadom Milovanovićem, gazdom Lučanaca, i već je stigao na klupu Mladosti.
„Imao sam još dve ponude pre početka sezone, ali nisam ih prihvatio. U pitanju su domaći superligaši. Ne bih ih imenovao zbog njihovih trenera. Nisam želeo bilo šta da radim. Neško mi je sada pozvao i dogovorili smo se za pet minuta. Ovo je treći put pokušaj da uspostavimo saradnju i tek sada smo se dogovorili. Znam ovaj tim, većinu igrača poznajem. Da je nešto lako, sigurno ne bi pripalo meni“, rekao je Lalatović.
Biće to 12. superligaški klub za Lalatovića posle Napretka, Crvene zvezde, čačanskog Borca, Vojvodine, Čukaričkog, niškog i kragujevačkog Radničkog, Mladosti GAT i Spartaka.
Pored toga je iz nižeg ranga vodio Voždovac, novosadski Proleter i Srem iz Sremske Mitrovice, a u inostranstvu je radio u Ukrajini (Zorija) i Saudijskoj Arabiji (Al Batin).
Na redu je sada klub iz Dragačeva koji ima samo četiri boda iz isto toliko rundi domaćeg takmičenja.
Nenad Lalatović je srpski fudbalski trener i bivši profesionalni fudbaler. Rođen je 5. decembra 1977. godine u Beogradu. Kao igrač, Lalatović je igrao na poziciji odbrambenog igrača, a tokom karijere nastupao je za klubove kao što su Crvena zvezda, Šahtjor Donjeck i Disburg. Nakon završetka igračke karijere, počeo je trenersku karijeru i brzo je stekao reputaciju u srpskom fudbalu.
Poznat je po svojoj strastvenoj i energičnoj ličnosti na terenu, kao i po tome što ume da motiviše svoje ekipe. Tokom trenerske karijere, vodio je više klubova u Srbiji, uključujući Radnički Niš, Vojvodinu i Čukarički. Njegovi timovi su često igrali ofanzivan fudbal, a Lalatović je uspeo da osvoji više trofeja na domaćoj sceni, kao i da učestvuje u evropskim takmičenjima.
Lalatović je takođe poznat po svom direktnom pristupu u komunikaciji sa medijima i javnosti, često izazivajući kontroverze svojim izjavama. Njegov stil trenerskog rada i uspeh sa klubovima učinili su ga jednim od najprepoznatljivijih trenera u srpskom fudbalu
