Полицијском репресијом, хапшењима, одузимањем имовине, блокадама српске робе и лекова и затварањем поштанских филијала премијер такозваног Косова Аљбин Курти жели Србима на КиМ што више искомпликовати и отежати живот, обесмислити га до крајности. Најавом да би ускоро могао бити отворен мост на Ибру жели посејати нови страх, за који се нада да би могао покренути неки нови егзодус српског народа.
Недавно “тестирање” моста који дели Северну и Јужну Митровицу само је део Куртијеве тактике, плана да се Срби с друге стране Ибра запитају да ли су и колико безбедни уколико он и буде поново отворен, јер је управо 1999. и 2000. године зауставио етничко чишћење Срба.
Градови који нису имали сличан мост у међувремену су етнички очишћени. Под притиском и дугим цевима протерано је 11.000 Срба.
Аналитичари сматрају и да су више него лицемерне изјаве званичника из Европске уније, земаља Квинте па и саме Америке. Из Стејт департмента стигла је порука да су САД “забринуте због некоординисаних акција Приштине”.
Гасе се српске институције
Како истичу та њихова наводна забринутост је до сада увек остајала на речима, не и на конкретним потезима, којим би били кажњени насилни и по српски опстанак опасни потези. Динар је одавно забрањен, као и таблице и српска документа. На Јарињу и Брњаку је косовска полиција и царина. На путевима и српским имањима су полицијске патроле и војне и полицијске базе. Срби се питају да ли ће на ред доћи и школе и болнице. Уједно и једине преостале српске институције на КиМ.
Наводе и да је осим камерама Северна Митровица још од почетка године преплављена и приштинским специјалцима. Они контролишу не само раскрснице у граду, већ и све важне тачке около, по околним узвишењима. Због тога је град буквално у челичном стиску. Опкољен патролама, оклопним возилима, дугим цевима, панцирима и шљемовима.
За Србе и на северу и јужно од Ибра више није под знаком питања да ли ће Курти покушати да отвори поменути мост. Упркос порукама Срба да ће тај чин угрозити њихову безбедност. Питање је само када ће се то и десити.
Верују да ма шта се десило то неће много узбудити међународну заједницу. Исто као ни 17. марта 2004. године или јула 1999, када су побијени жетеоци у Старом Грацку. Нису реаговали ни кад су специјалци до зуба наоружани дугим цевима упадали на север и уз сузавац заузимали зграде општина. Ништа нису урадили ни поводом затварања пошта.
Србе чека велико искушење
Из САД је тек саопштено да су забринуте због континуираних некоординисаних одлука Приштине. На питање “колико црвених линија Аљбин Курти може да крши без икаквих последица” – није било одговора. Ништа лицемернија није била ни реакција из Француске. Они су саопштили да најоштрије осуђују потезе Приштине, позивајући на уздржаност. Једно је јасно, Србе на северу КиМ чека велико искушење. Они су недавно протестујући против одлука и намера власти из Приштине носили транспаренте на којима је симболично писало: “На мосту смо бранили опстанак, сада бранимо нестанак”.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић каже да је питање отварања моста на Ибру кључно за Куртија и власти у Приштини, јер би то симболички, али и физички омогућило потпуно запоседање севера Косова.
„Мост је важан зато што је симбол тог територијалног интегритета и суверенитета такозваног Косова, на којем Курти толико инсистира. Он је сада нека врста границе“, истакао је Миливојевић.
Живот у гету
Слично мишљење има и научни сарадник у Институту за српску културу у Лепосавићу историчар Петар Ристановић. Упозорава да је живот Срба постао изузетно тежак те све више личи на онај у гету. Како каже, људи су стално оптерећени мишљу шта им то лоше носи нови дан, да ли ће им неко запалити летину или напасти децу. Оно што га највише брине, како каже, јесте одлазак људи, а који може бити убрзан отварањем моста.
То је, према његовом мишљењу и један од првих и основних политичких циљева Куртија. Да репресивним мерама и застрашивањем испразни српска подручја. То подржавају и поједине западне дипломате. На питање шта то још држи српски народ на тим просторима, да ли су то родна огњишта, вера или пркос, Ристановић одговара да је помало од свега побројаног.
„Тешко је напустити дедовину, имања и гробове својих предака. Ако би којим случајем одлучили и да оду, где би то отишли. У крајњем случају, зашто да одлазе када живе на своме. Зато и имам велико поштовање према свим тим људима и мора им се помоћи на све начине да све ово некако преброде“, истакао је Ристановић за “Глас Српске”.
Колонијални фолклор
Коментаришући однос међународне заједнице према косовској проблематици и угњетавању које српски народ готово свакодневно проживљавала у разним облицима, каже да се ради се о класичном колонијалном приступу. Западне мантре о владавини права и демократији, наводи он, само су део тог њиховог колонијалног фолклора.
„Неће апсолутно ништа урадити, пустиће ствари да се одвијају као и до сада. Да их креира Курти, чији је крајњи циљ да путем класичне репресије и угњетавања очисти север Косова од Срба и те просторе потпуно интегрише у такозвано Косово. Због тога је сада одлучио да се удари и по мосту, који пре свега има симболичко значење. Никако не треба заборавити, ма шта Курти и његови сарадници говорили, да они Србе не воле. Шта више та мржња је отворена и све ће урадити да КиМ претворе у етнички чист простор“, поручио је Ристановић.
Додаје и да највећи број Срба који тренутно живе на КиМ чине они чије породице на тим просторима егзистирају генерацијама, вековима. Ти људи, истиче, имају једну специфичну емоцију када се говори о КиМ.
„Неко неупућен би можда рекао да није рационално остати, поготово због деце, али ја их разумем и подржавам“, поручио је Ристановић.
