Svemirski teleskop otkrio je misteriozne objekte u ranom svemiru koji nisu u skladu sa postojećim teorijama o evoluciji galaksija i supermasivnih crnih rupa.
Svemirski teleskop Džejms Veb otkrio je drevne galaksije i supermasivne crne rupe koje su daleko masivnije i starije nego što su naučnici očekivali. Ovo otkriće, koje prkosi trenutnim teorijama o formiranju galaksija i crnih rupa, ukazuje na brzi i nekonvencionalni oblik ranog formiranja galaksija.
Nedavno otkriće Nasinog teleskopa potvrđuje da su svetleći, veoma crveni objekti u ranom svemiru donekle poljuljali uspostavljene ideje o poreklu i evoluciji galaksija i njihovih supermasivnih crnih rupa, piše Sajtek dejli.
Među vodećim istraživačima je tim sa Pen Stejt univerziteta koji je, koristeći NIRSpec instrument na Džejms Veb-u u sklopu RUBIES istraživanja, identifikovao tri zagonetna objekta koja datiraju 600-800 miliona godina nakon Velikog praska, kada je svemir bio samo 5% svoje trenutne starosti.
Naučnici su analizirali spektre, odnosno intenzitet različitih talasnih dužina svetlosti emitovane iz ovih objekata, a analiza je otkrila potpise “starih” zvezda, stotinama miliona godina starijih nego što se očekivalo u mladom svemiru.
„Potvrdili smo da ovi objekti sadrže stare zvezde, stotine miliona godina stare, u svemiru koji je star samo 600-800 miliona godina. To je zaista neočekivano“, rekla je Bingđi Vang, postdoktorski stipendista na Pen Stejtu i vodeći autor rada objavljenog u časopisu Astrofizikal džurnal leters.
Istraživači su takođe bili iznenađeni otkrivanjem potpisa ogromnih supermasivnih crnih rupa u istim objektima, procenjujući da su od 100 do 1000 puta masivnije od supermasivne crne rupe u našem Mlečnom putu.
„Ni jedno ni drugo nije očekivano u trenutnim modelima rasta galaksija i formiranja supermasivnih crnih rupa, koji predviđaju da galaksije i njihove crne rupe rastu zajedno tokom milijardi godina kosmičke istorije“, rekao je Džoel Leja, vanredni profesor astronomije i astrofizike na Pen Stejtu i koautor rada.
Istraživači su prvi put primetili masivne objekte u julu 2022. godine, kada su objavljeni početni podaci sa teleskopa Džejms Veb. Tim je nekoliko meseci kasnije objavio rad u časopisu Nejčr u kojem su najavili postojanje ovih objekata.
U to vreme, naučnici su sumnjali da su objekti galaksije, ali su nastavili analizu uzimanjem spektra kako bi bolje razumeli prave udaljenosti objekata, kao i izvore njihove ogromne svetlosti. Koristeći nove podatke, tim je uspeo da nacrta jasniju sliku kako galaksije izgledaju i šta se nalazi unutar njih.
Teleskop Džejms Veb je opremljen infracrvenim instrumentima koji mogu detektovati svetlost koju su emitovale najstarije zvezde i galaksije, što omogućava naučnicima da vide unazad oko 13,5 milijardi godina, blizu početka svemira kakvog poznajemo. Jedan od izazova analize drevne svetlosti je razlikovanje između tipova objekata koji su mogli emitovati tu svetlost. U slučaju ovih ranih objekata, oni imaju jasne karakteristike i supermasivnih crnih rupa i starih zvezda. Međutim, Vang je objasnila da još nije jasno koliko svetlosti dolazi od svake, što znači da bi ovo mogle biti rane galaksije koje su neočekivano stare i masivne, ili galaksije sa „prekomerno masivnim“ crnim rupama.
Osim njihove neobjašnjive mase i starosti, ako deo svetlosti zaista dolazi od supermasivnih crnih rupa, onda to nisu normalne supermasivne crne rupe. One proizvode mnogo više ultraljubičastih fotona nego što se očekuje, a slični objekti proučavani drugim instrumentima nemaju karakteristične signale supermasivnih crnih rupa, kao što su vreli prah i svetla X-zračenja. Ali možda najviše iznenađuje njihova ogromna masa.
Obično su supermasivne crne rupe u paru sa galaksijama. Odrastaju zajedno i prolaze kroz sve svoje važne životne faze zajedno.
„Ali ovde imamo potpuno formiranu odraslu crnu rupu koja živi unutar onoga što bi trebalo biti beba galaksija. To zaista nema smisla“, navodi Leja.
Istraživači su takođe bili zapanjeni neverovatno malim dimenzijama ovih sistema, samo nekoliko stotina svetlosnih godina u prečniku, što je približno 1000 puta manje od naše galaksije. Zvezde su približno jednako brojne kao u našoj Mlečnoj stazi – negde između 10 milijardi i 1 biliona zvezda – ali su smeštene u 1000 puta manju zapreminu. Leja je objasnio da bi, ako biste komprimovali Mlečnu stazu na veličinu galaksija koje su pronašli, najbliža zvezda gotovo bila u našem solarnom sistemu.
Naučnici planiraju dalja posmatranja i dublje spektralne analize kako bi razjasnili prirodu ovih objekata i odgovorili na neka od ključnih pitanja o ranom svemiru.
