Почетна » Традиција » Свети владика Николај о кремацији

Тело је Храм Духа Светога

Свети владика Николај о кремацији

Питате ме, зашто хришћанска црква негодује на спаљивање мртваца? Прво због тога што она то сматра насиљем. Срби се и дан данас грозе над неделом Синан-паше, који је спалио мртво тело светог Саве на Врачару.

Апостол Павле каже: „Онај ко разрушава Храм Божији, разрушиће њега Бог“, алудирајући на то да је управо тело Храм Божији. Хришћани сахрањују тела својих ближњих за онај дан када ћемо сви бити пробуђени из смрти у живот.

Такође, Бог прославља свете људе кроз њихове нетрулежне мошти, што је још један показатељ важности тела.

Foto: Kurir / Mošti Svetog vladike Nikolaja

Човек је господар свих животиња и икона Божија

Спаљују ли људи мртве коње и псе и мачке и мајмуне? Ја нисам чуо. Чуо сам и видео сам, да их закопавају. Зашто би се онда чинило насиље над мртвим телима људи, господара свих животиња на земљи? Не би ли једно спалиште за цркнуте животиње, нарочито по великим градовима, било куд и камо оправданије од спалишта за људе?

Foto: Nova Svest

Даље и због тога што је тај пагански и варварски обичај потиснут из Европе хришћанском културом пре близу две хиљаде година.

Ко жели да га обнови, не жели ништа ни културно, ни модерно, ни ново, него једну давно преживљену старудију.У Енглеској, која се тешко може назвати некултурном, врло је непопуларна ова врста неопаганизма.

Прича из рата

Да Вам испричам један случај. У време Рата поремети памећу један познати Југословен. Питан пред смрт он изјави, да му је једина жеља, да се мртав спали. У означени дан нашла се наша мала југословенска колонија окупљена код спалишта на Голдерс Грину. Кад је мртво тело гурнуто у зажарену пећ, ми смо се стресли од језе.

Foto: Funus Prevoz

Потом су нас позвали на супротну страну пећи, да сачекамо “четврт часа” и да видимо свога земљака у виду пепела. Чекали смо више од сата. Чудили смо се што се огањ тако дуго мучи око нашег покојника. И почнемо питати ложача.

Шта ће међу потомцима Светог Саве једномишљеници Синан-паше?

Он се извињаваше тиме, што је пећ била сасвим охлађена. “То се, вели, не загрева сваки дан, јер се ретко ко даје драговољно сажећи”. Чувши ово ми се разиђемо не могући сачекати крај крају нашег земљака. А треба да знате, да у Лондону умире дневно више од хиљаду људских бића.

У Америци ја сам видео гробове великих председника Вилсона, Рузвелта, Линколна и многих другим знаменитих личности. Нико од њих није сажежен. Утолико више чудило би ме, шта ће међу потомцима светог Саве једномишљеници Синан-паше!

Foto: Kaldrma.rs

„Ми смо се живи хранили животињама, право је да мртви нахранимо животиње“

Причао нам један персијски адвокат, како је њихов поступак са мртвацима “најразумнији у свету”. Наиме, они, персијски огњепоклоници, мада се клањају огњу као божанству, не спаљује своје умрле него их полажу на земљу као на трпезу птицама.

Гробље њихово ограђено је високим зидовима, на којима куњајући чекају јата орлушина. Гробари уносе мртваца у гробље нага, покривена само крпом платна, спуштају га на земљу, и брзо се удаљују. Тада орлушине жустро крећу на свој посао.

И за неколико часова од мртвог тела људског преостају само голе кости, које нити ко дира нити сахрањује. Персијска је, вели, логика ово: “ми смо се живи хранили животињама, право је да мртви нахранимо животиње”. Чудили смо се томе, но нисмо могли наћи да је та логика слабија од логике оних који хоће да огњем уништавају људска тела.

Гробља су понос народни, извор надахнућа

Али зашто од решених питања правити поново питање? Ако будемо хтели себи задавати непотребне бриге, можемо се једног дана почети мучити и питањем: да ли да убијамо престареле људе и жене као што чине нека примитивна племена? И да стварамо друштва и да пропагирамо ту “идеју”!

И, најзад, с каквим разумом војевати против гробаља нарочито у овој земљи, где гробља служе као понос народни, као извор надахнућа, и, ако хоћете, као тапије државе?

Мир Вам и здравље од Бога.

Извор: cudo.rs

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.