Посљедњих година, а и деценија, све чешће се расправља, пише и полемише о томе колико су народа усташе Независне Државе Хрватске побиле у концентрационом логору Јасеновац. Не улазећи у расправу о бројкама које су једнима 30.000, другима 83.000, трећима од 500.000 до 600.000, четвртима 700.000, мени је, откад знам за тај логор, а посебно од времена кад сам се нешто и бавио њиме и око њега, једина бројка била и остала: 700.000 убијених!
А одавно сам свјестан чињенице да се тачан број жртава Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије никад неће и, вјероватно, више и не може утврдити. Посебно кад су у питању српске жртве. Или може, а некоме и некима то, такође вјероватно, ни дан-данас није у интересу. Као и некад што некоме и некима није било у интересу да се око тога нешто много „чепрка“, да се „дира лава док спава“.
Али захваљујући ентузијастима, прије свега њима, кад је логор Јасеновац у питању, објављене су многе књиге, публикације, написани бројни текстови, изграђен је споменик – можемо ми да мислимо шта хоћемо о том дјелу Богдана Богдановића, али је изграђен, изграђен је музеј, прикупљен је и презентован бројни материјал који свједочи страхоте страдања, снимљени су и документарни филмови итд. Али би се и о томе, о Спомен-подручју у тим бившим временима, могло још доста тога.
Међу убијенима у том, једном од најстрашнијих фашистичких, нацистичких логора на тлу Европе, логору Јасеновац, апсолутно је највећи број Срба, па Рома, Јевреја, Хрвата (који нису прихватали фашизам НДХ) и, у односу на остале, мањи број муслимана.
Требало је читати документе, записе, књиге, обилазити многе крајеве који су највећма страдали у покољима хрватских усташа – на Банији и у покољима које су починили и Нијемци и муслиманске усташе, разговарати са онима који су преживјели страхоте логора: Јасеновац и стратишта око њега, стратиште Градину, на босанскохерцеговачкој страни, и страхоте логора Стара Градишка, Јадовно, „Даница“ код Копривнице, Сисак, Јастебарско, Старо сајмиште у Земуну (у вријеме Другог свјетског рата припадао је Независној Држави Хрватској)… и сазнати нешто о страдању поменутог народа.
Бројна српска села дочекала су крај Другог рата испражњена, или готово испражњена. И највише међу њима српска села Баније, Козаре и Поткозарја, Западне Славоније и средњих подручја Славоније, многа и Кордуна, Срема… А гдје су Срби, Јевреји, Роми и Хрвати антифашисти из урбаних мјеста НДХ…
По онима који се позивају на број жртава логора Јасеновац, пронађен на разним усташким пописима, тај број се зауставља на нешто више од 83.000 убијених. И они, ти који се позивају на тај број, тврде да је то – то… Па није могуће да неко вјерује да су усташе водиле уредну евиденцију дјеце од неколико мјесеци па до старица и стараца од 80, 90 и више година, које су брутално хватали, хапсили по малоприје наведеним крајевима и довозили их у марвеним вагонима теретних возова и изгонили их – или на жицом ограђене ледине, или у логорске бараке, или директно на стратишта на обали ријеке Саве, или на другу, десну обалу Саве – у Градину!
На Банији ријетко да постоји српско или с Хрватима мијешано мјесто из кога Срби нису одвођени у логор Јасеновац и у друге логоре и тамо завршавали свој животни пут. У најужаснијим мукама га завршавали.
Служећи се драгоцјеним прилогом Ђуре Остојића и Андрије Ђермановића, под насловом „На стратиштима“, објављеном у зборнику научних и публицистичких радова, књига 1, „Двор на Уни; од пријеславенског доба до наших дана“ (репринт, Двор на Уни, 1991; у овом прилогу, као и у књизи, да не би код читалаца долазило да забуне, топоним Двор је и Двор и Двор на Уни ), покушао сам да бројкама представим страшне димензије геноцида над српским народом најсиромашније и најнеразвијеније банијске општине, односно некадашњег котара Двор.
У Остојићевом и Ђермановићевом прилогу најприје су уписана сва мјеста (и Двор, и села и засеоци) котара Двор на Уни, с конкретним именима и презименима и другим подацима (до којих се могло доћи) њихових становника одведених и страдалих у логору Јасеновац. Затим слиједе бројке страдалих (убијених, закланих, спаљених…) у осталим логорима Независне Државе Хрватске и Европе. А ту су и подаци о броју страдалих у свом мјесту, у другим мјестима дворског подручја. За неке страдалнике наведене су Босна, Србија, Естонија… – конкретна мјеста страдања у њима остала су непозната.
Овдје, у мом прилогу, уписани су називи мјеста и бројеви њихових страдалих становника онако како су уписани и у књизи „Двор на Уни…“.
Апсолутно највећи број најстрашнијих злочина над Србима дворског котара починиле су усташе из хрватских или мијешаних мјеста: Двора, Зрина, Дивуше, Козиброда, Струге, Голубовца, Бешлинца, Унчана,… Код неких жртава наведено је, и горе је већ речено, да су неке од злочина починили и Нијемци, као и муслиманске усташе с подручја сусједне Цазинске Крајине и других мјеста Босанске Крајине.
О каквим се звјерствима и крвницима звијерима радило, најбоље свједочи, између многих, и овај одломак из Остојићевог и Ђермановићевог прилога „На стратиштима“:
„… У селу Шегестин, ноћу 29/30. јануара 1942, зринске и поуњске усташе извршиле су незапамћен масован покољ недужног српског становништва, похапшеног у селима Ораовица, Драшковац, Шаканлије и Шегестин. У тој страшној ноћи, коју је преживјели народ прозвао ‘Ноћ крвавих ножева’, усташе су побиле 189 недужних људи, жена и дјеце, а 22 грађанина су одвели у логор Јасеновац и побили. Начин ликвидирања недужног српског народа, обављан је на различите начине: убијањем из ватреног оружја над јамама које су жртве саме себи копале, дављењем, клањем, убијањем маљевима и батинама по глави, спаљивањем живих у затвореним кућама и господарским зградама, вјешањем… У изјавама преживјелих свједока наводе се: сјечење прстију на рукама и ногама, чупање и паљење браде и бркова, чупање зубију, одсјецање носа, уха, копање очију, силовање жена и малољетне женске дјеце а затим клање…
Током својих млађих година, за живота у завичају и близу њега, имао сам прилику да разговарам са некима од преживјелих страдалника, са неким ауторима разних радова и књига о догађањима у Другом свјетском рату на дворском подручју. Имао сам прилику да о страшним злочинима у Шегестину разговарам и са књижевником Јожом Хорватом, у његовој кући, у Загребу, који је био у партизанским јединицама на том подручју и који је забиљежио неке од страхота покоља у Шегестину. Страхота непојмљивих људском уму.
Све што се овдје набраја – насеља и засеоци… дато је азбучним редосљедом. Уз свако мјесто уписан је, дакле, и број страдалих.
БРОЈ УБИЈЕНИХ ИЗ ПОЈЕДИНИХ МЈЕСТА ДВОРСКОГ КОТАРА У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ
Брђани Шамарички – 9, Буиња – 2, Ванићи – 6, Волиња – 2, Врпоље – 8; Гаге – 6, Гвозданско – 4, Главичани – 1, Горичка – 95, Грабовица – 5, Грмушани – 2; Двор на Уни – 14, Добретин – 1, Драшковац – 14; Жировац Горњи – 2, Жировац Доњи – 1; Закопа – 6, Зут – 1; Јавница – 3, Јаворањ Горњи – 3, Јаворањ Доњи – 6, Јаворник – 3, Јовац – 4; Кепчије – 1; Лотине – 1; Љесковац – 4, Љубина – 1; Мајдан – 2, Матијевићи – 59; Нишевићи – 2; Ораовица Горња – 6, Ораовица Доња – 22, Остојићи – 17 (из Остојића је 27. августа 1942. године ухапшено још 16 мушкараца, који су побјегли од муслиманских усташа из ближих села Цазинске Крајине и одведени у Јасеновац, а њихов идентитет није утврђен); Пауковац – 2; Ријечани Шаканлијски – 3, Рогуље – 3, Рудежи – 1, Рујевац – 9; Сочаница – 3; Тргови – 4: Ћоре – 11; Удетин – 1, Унчани – 13; Хртић – 8; Црнобрње – 10; Чавловица – 2; Швракарица – 13, Шегестин – 35.
Ето, само са подручја тадашњег дворског котара у логору Јасеновац убијена су 424 становника.
БРОЈ СТРАДАЛИХ У ДРУГИМ ЛОГОРИМА
Јадовно: Волиња – 1, Гвозданско – 1, Грмушани – 1, Двор на Уни – 1, Жировац Доњи – 2,
Закопа – 2, Рогуље – 17, Рујевац – 4, Тргови – 5, Ћорићи – 1;
Логор у Аустрији (није забиљежено који): Љесковац – 1;
Логори у Њемачкој (није убиљежено који): Буиња – 1, Горичка – 3, Јаворањ Горњи – 1,
Јаворањ Доњи – 2, Јовац – 1, Комора – 1, Котарани – 1, Ораовица Доња – 5, Остојићи – 2, Рујевац – 3, Чавловица – 1;
Маутхаузен: Драга Шамаричка – 4;
Приједор: Котарани – 2, Љубина – 3, Сочаница – 2;
Стара Градишка: Ванићи – 1, Хртић – 31;
Старо сајмиште Земун: Горичка – 1, Драшковац – 2, Жировац Горњи – 1, Јаворањ Доњи
– 2, Кепчије – 3.
БРОЈ СТРИЈЕЉАНИХ, ЗАКЛАНИХ, СПАЉЕНИХ У МЈЕСТУ: У СВОЈИМ КУЋАМА, У ПОКУШАЈИМА БЈЕКСТВА ИЗ КУЋА, ДВОРИШТА…
Брђани Шамарички – 22, Буиња – 12; Ванићи – 36, Волиња – 74, Врпоље – 27; Гаге – 40, Гвозданско – 15, Главичани – 33, Горичка – 18, Грабовица – 15, Грмушани – 26; Дабићи – 1, Двор на Уни – 16, Дивуша – 4, Добретин – 13, Драга Шамаричка – 11, Драшковац – 23;
Жировац Горњи – 20, Жировац Доњи – 31; Закопа – 13, Замлача – 4, Зрин – 1, Зут – 3;
Јавница – 11, Јаворањ Горњи – 7, Јаворањ Доњи – 68, Јаворник – 13, Јовац – 35; Кепчије – 6, Киришница – 16, Кобиљак – 52, Комора – 5, Косна – 5, Котарани – 14, Куљани – 84; Лотине – 13; Љесковац – 28, Љубина – 27; Мајдан – 7, Матијевићи – 28, Милковићи – 2; Нишевићи – 6; Ораовица Горња – 16, Ораовица Доња – 51, Остојићи – 32; Пауковац (Паковац) – 7, Педаљ – 6; Ријечани Буињски – 4, Ријечани Шаканлијски – 1, Рогуље – 49, Рудежи – 4, Рујевац – 29; Сочаница – 28, Станић Поље – 6, Ступница Горња – 15; Тргови – 15; Ћоре – 17, Ћорићи – 14; Удетин – 1, Унчани – 1; Хртић – 28; Црнобрње – 5; Чавловица – 11; Швракарица – 17, Шегестин – 138.
МЈЕСТА ДВОРСКОГ КОТАРА У КОЈИМА СУ УБИЈАНИ, СПАЉЕНИ… ЖИТЕЉИ ДОВЕДЕНИ ИЗ ДРУГИХ МЈЕСТА ТОГ КОТАРА И ЊИХОВ БРОЈ
Бешлинац – 2, Брђани Шамарички – 9; Ванићи – 2, Волиња – 3, Врпоље – 2; Гаге – 7, Главичани – 3, Голубовац – 1, Горичка – 3, Грабовица – 18, Грмушани – 1; Двор на Уни – 40, Дивуша – 6; Жировац – 29, Жировац Горњи – 2; Зрин – 31, Зут – 1; Јавница – 3, Јаворањ – 11, Јаворник – 1; Кепчије – 2, Котарани – 5, Куљани – 1; Лотине – 2; Љесковац – 1; Мајдан – 4; Нишевићи – 1; Педаљ – 3; Рогуље – 3; Ступница – 1, Ступница Горња – 1, Ступница Доња – 1; Тргови – 1; Ћоре – 1; Хртић – 4; Чавловица – 1; Шегестин – 26, шума Јарчевац – 1, шума Ракотић (код Доњег Жировца) – 1, шума Растовача – 17, шума Ровине (код Волиње) – 8.
МЈЕСТА У НДХ, РЕГИОНИ И ДРЖАВЕ У КОЈИМА СУ УБИЈАНИ СТАНОВНИЦИ ДВОРСКОГ КОТАРА И ЊИХОВ БРОЈ
Бајића јаме (код Костајнице) – 1, Банат – 1, Бања Лука – 2, Бачка – 2, Београд – 3, Босанска
Костајница – 1, Босанска Крупа – 6, Босански Нови – 21, Босанска Отока – 1, Босански Нови – 21, Босанско Грахово – 1, Босна – 22, Брестик (код Глине) – 4; Глина – 2, Госпић – 1, Грмеч – 3, Гундинци (код Жупање) – 1; Добрљин – 4, Дотршћина (крај Загреба) – 1; Загреб – 1; југословенско-бугарска граница – 1, Јајинци (код Београда) – 1; Капела – 1, Класнић (код Глине) – 1, код Босанског Петровца – 1, Козарац (код Приједора) – 1, Кореница – 1, Костајница – 16; Лесковац – 1, Личка Капела – 1 (код претходног слова уписана је Капела; вјероватно се ради о истом мјесту, али је тако уписано у наведеној књизи); Мађарска – 1; Нови Сад – 1, Новска – 3; Осијек – 1; Петриња – 2, Петровачка цеста (у Босни) – 2, Приједор – 1; Рајловац (код Сарајева) – 1; Славонски Брод – 1, Сомбор – 1, Србија – 5.
Милош Кордић
