U Srbiji zvanično 773.000 ljudi boluje od dijabetesa. U Beogradu je 2020. godine registrovano 80.082 osobe, dok procenat nedijagnostifikovanih slučajeva iznosi 39,3 procenata, pokazuje poslednje istraživanje o dijabetesu.
Procenat obolelih u svetu predstavlja čak sedam odsto populacije, dok broj onih koji nisu svesni da imaju dijabetes u svetu iznosi 46, 5 odsto. Poražavajuće su i činjenice da većina obolelih, tačnije dve trećine, živi u urbanim sredinama i da se od osamdesetih godina do danas broj obolelih učetvorostručio.
Priroda nudi rešenja
Prof. dr Itamar Raz, jedan od najpoznatijih svetskih dijabetologa, naveo je da se u svetu već dugo radi na unapređenju terapije dijabetesa i mogućnostima koje pruža prirodna medicina, kao i da priroda nudi odlična rešenja koje su potvrđena u praksi i dokazana u kliničkim studijama.
Prema njegovim rečima, osnovna stvar kojom se bave stručnjaci širom sveta i na koju je stavljen najveći fokus, normalizacija nivoa glukoze u krvi.
„Ključno pitanje je na koji način možemo da izlečimo ljude i dovedemo ih do normalnog nivoa glukoze u krvi, korišćenjem lekova koje trenutno imamo na farmaceutskom tržištu, kao i suplemenata poput kuralina”, rekao je Raz ističući da je važna rana dijagnoza dijabetesa, uz brzo i pravovremeno davanje kombinovanje terapije sa ciljem da pacijent zadrži dobro zdravlje.
Fokus na biljnoj terapiji
Doktorka Vesna Dimitrijević Srećković kaže da je jedan od glavnih fokusa na biljnoj terapiji kuralinom koji se sastoji od čak devet blagotvornih sastojaka, poput kurkume, cimeta, piskavice, zlatne svilenice i dinje, koji se koristi za lečenje dijabetesa, ali i drugih bolesti.
Dodala je da je pravilna ishrana takođe veoma značajna za prevenciju i kontrolu dijabetesa, navodeći primer mediteranske ishrane koja uključuje žitarice, voće povrće i maslinovo ulje.
Kao najčešći uzroci dijabetesa navode se smanjena fizička aktivnost, gojaznost, oboljenja kao što su alkoholizam i virusna oboljenja. U faktore rizika spadaju i ishrana bogata prostim ugljenim hidratima, mlečnim i mesnim zasićenim masnoćama životinjskog porekla, bez dovoljnog korišćenja voća, povrća i žitarica koji su označeni kao ključni razlozi epidemije gojaznosti, metaboličkog sindroma i dijabetesa melitusa tipa 2.
Skupa bolest
Ono što je posebno zabrinjavajuće je predviđanje da će do 2045. godine jedna od devet osoba imati dijabetes, od čega 90 odsto dijabetes tipa 2.
„Dijabetes je izuzetno skupa bolest i predstavlja veliki ekonomski teret ne samo za obolele osobe i njihove porodice već i za društvo u celini. U evropskom regionu dijabetes je odgovoran za gotovo 10 odsto troškova u zdravstvu, te su i ulaganja u kliničke studije i nove terapije visoka i konstantna”, poručeno je sa skupa u Beogradu, a kao jedan od načina da budemo korak ispred ove bolseti navedeno je da se treba okrenuti i korišćenju biljaka koje su sve češće dopuna terapije dijabetesa, jer deluju povoljno na stimulaciju sekrecije insulina, glukozne transportere i povećanje senzitivnosti na insulin.
