Заштитник грађана Србије покренуо је поступак оцене уставности Закона о родној равноправности. Закон о родној равноправности не односи се на равноправност жена и мушкараца, него на родну равноправност именица мушког и женског рода у српском језику. Закон је донет у скупштинском поступку, без учешћа државних установа и института који се српским језиком баве.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, вероватно, има улогу да поведе дијалог о мањинским људским правима и равноправности, што је очигледно из назива министарства, а то неминовно укључује и дијалог о правима избора родности. Како је могуће да ово министарство прописује родну равноправност именицама српског језика? Откуд овом министарству право да се меша у творбу речи српског језика? Откуд му право да измишља рогобатне родно сензитивне речи и да их законом прописује?
Српски језик и сви природни језици створени су по природним законима и вољи њихових народа. Један језик и његове речи садрже схватање света свога народа.
Чланови Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог или не знају српски језик или су, некад добри ђаци, заборавили граматику српског језика. Граматика српског језика каже да неке именице које представљају називе занимања или професије, а настале су у српском језику или су прихваћене српским језиком, имају логички и граматички род. На пример, именица судија има граматички женски и логички мушки род (именица судија мења се по падежима у женском роду и примењује се и на судије жене и на судије мушкарце; нпр. судија Драгана, судија Илија…) Међу именицама женског рода које се (углавом) односе на мушкарце јесу и именице: војвода, пропалица, бараба, незналица, лингвиста…
Именице мушког рода којима се именују послови, професије и занимања намењене су и женама које се тим пословима баве. Именице педагог, преводилац, психолог… мењају се по деклинацијама именица мушког рода и када стоје уз имена жена. Када се односе на жене, ове именице имају граматички мушки и логички женски род (нпр. педагог Верица, преводилац Анђелка, психолог Марија…) Многе жене прославиле су се у „мушким” занимањима. Светли пример је војник Милунка Савић.
Надамо се да судије Уставног суда знају српски језик и поштују га, уважавају и поносни су на интелигенцију српског језика. Уверени смо да ће судије Уставног суда забранити Закон о родној равноправности српског језика.
Закон о родној равноправности пришива именицама мушког рода женске суфиксе -иња и -ица и на тај начин именице мушког рода мењају род (тј. пол) и постају именице женског рода. Неке од „новозаконских” речи женског рода су: боркиња, бискупица, ђаконица, ловкиња, пешакиња, суткиња, тренерица (тренерка), психолошкиња, логопедица, преводилица, жетелица…
Тако би и именице женског рода, уз додатак суфикса -ац за мушки род, добиле равноправност мушког рода и пола и биле би: судијац, војводац, пропалац, незналац, барабац, лингвистац…
Овако вештачки створене речи су и ружне и штетне по наш језик. Треба рећи збогом новом Закону о родној равноправности у српском језику. Ниједан језик се не ствара законима. За процес стварања српског језика задужен је српски народ.
Да напоменем да и други словенски језици познају граматички и логички род. У руском језику, на пример, педагог и геолог су и он и она; као сирота.
Бранка С. Весић,
лингвиста, Нови Београд
