Почетна » Спорт » Коби Брајант — заоставштина која превазилази границе кошарке

Коби Брајант — заоставштина која превазилази границе кошарке

  Спорт и кошарка наставили су даље да теку, али се осећа празнина, велика празнина у свету спорта, а поготово у првим редовима „његовог“ Стејплс Центра одакле је након легендарне опроштајне утакмице наставио да бодри своје „Језераше“. О његовом утицају на игру а и ван ње ће се дуго причати, док видео материјали сведоче о човеку који је био више од кошаркаша.

Коби Брајант, легенда Лос Анђелес Лејкерса и НБА лиге, 26. јануара 2020. погинуо је у трагичној хеликоптерској несрећи заједно са својом ћерком и члановима њеног школског кошаркашког тима. Популарни „Black Mamba“ је био више него сјајан кошаркаш, био је отац, муж и син. Коби никада неће бити заборављен јер је успео да зацементира своје наслеђе као један од највећих који је икада играо ову игру.

Заоставштина која превазилази кошарку

Највише ће остати упамћен по невероватној радној етици којом је инспирисао хиљаде младих кошаркаша који ће кренути његовим стопама. И не само хиљаде младих кошаркаша, него и људи који немају везе са кошарком: бизнисмена, научника, економиста, обичних радника и генерално свих људи који хоће да граде дисциплину, верују у себе и мукотрпан рад који ће их довести до жељеног циља. Његови мотивациони савети и видеи на друштвеним мрежама који су већ годинама „вирални“ сведоче да је његово наслеђе незаборавно и да ће „Mamba mentality“ философија бити темељ многих, надолазећих генерација.

С’тога не треба да чуди што је Коби инспирација Новаку Ђоковићу, који је успео у потпуности да се конектује са том енергијом којом зрачи Брајантова животна философија.

Foto: BBC / Kobi i njegova ćerka Điđi

Чувена прича са Олимпијских игара у Лондону 2012. године

Многе лепе и инспиративне приче чули смо тек након његове смрти. Међутим, једна анегдота се посебно истиче од осталих јер на прави начин дочарава истински карактер победника какав је Коби поседовао.

Прича је настала је у лето 2012, на припремама америчке репрезентације за Олимпијске игре у Лондону, а поделио ју је један од кондиционих тренера репрезентације САД.

„Ноћ пре првог тренинга памтим да сам гледао ‘Казабланку’ први пут и да је било око пола четири ујутру. Легао сам у кревет, полако се успављивао и од‌једном сам чуо да ми звони мобилни телефон. Био је то Коби и нервозно сам се јавио“

– „Хеј, Робе, надам се да те не узнемиравам?“, рекао ми је.

– „Хм, не, шта има Коби?“

– „Само сам се питао да ли би могао да ми помогнеш око тренинга, то је све“

„Погледао сам на сат и било је 4.15“, памти он.

Кондициони тренер је пристао да оде у салу и око пет ујутру је био у тренинг сали, где га је Коби сачекао толико знојав као да се купао у базену, написао је Роб у свом блогу.

Према његовом сведочењу, Брајант је око сат времена радио вежбе у теретани, око којих је заправо и желео да се консултује са њим. Пошто су завршили са теговима, Коби је рекао да ће остати још мало у сали, да би радио на шуту.

Роб се за то време вратио у хотел и само се срушио у кревет, заспао и спавао до око 11, када је било време за први тимски тренинг тог дана. Када је стигао у дворану, видео је да тадашњи селектор Американаца Мајк Кшишевски прича са Дурентом, Џејмсом и Ентонијем, док је на другој страни терена Коби Брајант шутирао сам на кош.

Тада је пришао Кобију и питао га да ли је задовољан јутарњим тренингом, на шта му је Брајант одговорио помало изненађено: „Којим тренингом?“

– „Па, радили смо на кондицији, у теретани…“

– „А, био је сјајан Робе, ценим твоју помоћ“.

Потом је остао шокиран.

– „Па, када си завршио?“, питао га је тренер.

– „Шта када сам завршио?“, одговорио је Коби.

– „Када си завршио шутирање? У колико сати си отишао из сале?“

– „Аха, ево управо сада. Хтео сам да убацим 800 кошева пре краја.

Многи су посумњали у истинитост ове приче јер се овај тренер у стручном штабу селекције САД потписао под псеудмонимом, али приче многих његових саиграча сведоче да овакав тип тренинга Брајанту уопште није био стран.

Foto: Sportklub.rs

Чинио је од кошарке поезију у покрету

Иако је 5 пута био шампион НБА лиге и 2 пута најкориснији играч сезоне у дресу Лејкерса, Брајант ће остати урезан у сећању фанова као неко ко је променио игру и истински је живео и ван граница „Стејплс Центра“.

Страст. Безобразлук. Неустрашивост. Опседнутост. Хладнокрвност. Префињеност. Лакоћа. Ишао је до крајњих граница и тамо где су други одустајали, он је настављао да „гризе и убија“ са оноликом дозом отрова коју само „Црна Мамба“ има. Лагано ју је играо, тачније, није је играо, плесао ју је онако како је само Мајкл (Џордан) пре њега плесао. Чинио је од ње поезију у покрету, оно што она у својој суштини и јесте.

Од кошарке се опростио 2016. године. Ставио је тачку на први чин свог живота песмом коју је написао „Драга кошарко“. За анимирани филм у коме ју је читао добио је и Oскара, а поред тога што је песму написао, такође је у анимацији и емотивно читао текст песме.

А она гласи овако:

Драга кошарко,

Од тренутка кад сам почео да ролам татине чарапе и шутирам замишљене шутеве за победу у „Грејт Вестерн Форуму“ знао сам да је једна ствар стварна:

Заљубио сам се у тебе. Љубав тако дубока да сам ти дао све – Од мог ума и тела до мог духа и душе.

Као шестогодишњи дечак дубоко заљубљен у тебе никад нисам видео крај тунела. Видео сам само себе како истрчавам из њега. И тако сам трчао. Трчао горе-доле по сваком терену.

За сваком ничијом лоптом за тебе. Тражила си да се борим, дао сам ти своје срце јер сам за то добио пуно више.

Играо сам кроз зној и бол не зато што ме је звао изазов него зато што си ме ти звала. чинио сам све за тебе, јер то је оно што радиш. Кад се због неког осећаш тако жив као што сам се ја осећао због тебе.

Дала си шестогодишњем дечаку његов лејкерски сан и увек ћу те волети због тога. Али не могу те тако опсесивно волети још дуго. Ова сезона је све што још могу дати.

Моје срце може истрпети лупање, мој ум се може носити с напором, али моје тело зна да је време за опроштај. И то је у реду.

Спреман сам пустити те. Желим да сад знаш да можемо заједно уживати у сваком заједничком тренутку који нам је остао.

У добром и лошем. Дали смо једно другом све што имамо. И обоје знамо, шта год следеће радио, да ћу увек бити онај клинац са сроланим чарапама, кошем за смеће у углу

Пет секунди на сату Лопта у мојим рукама.

5…4…3…2…1

Волим те заувек, Коби

Почивај у миру Коби Бин Брајант.

Извор: Dear Basketball- short film by Kobe Bryant

Превод и припрема: Редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.