11. новембра, обележавамо потписивања примирја које је окончало Први светски рат. То је био рат који је променио свет и однео милионе живота, али и рат у коме је Србија показала своју храброст, жртву и оданост свом народу и ушла у историју.
Примирје је потписано у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, врховног заповедника снага Антанте, у француском граду Компјењу. Са друге стране стола седели су представници Немачке, која је била на измаку снага и која је тражила прекид борби. Примирје је потписано у 5.10 часова ујутру, али је ступило на снагу тек у 11.00 часова, како би се обавестили сви вође и војници на фронтовима. Хитлер је 1940. године, у зениту Другог светског рата, инсистирао да се капитулација Француске потпише у истом вагону.
Споразумом су договорени прекид ватре, повлачење немачких трупа из свих земаља које су окупирале, размена заробљеника и регулисано је питање ратне одштете и уништавања немачких ратних бродова и подморница. Овим споразумом је завршен рат који је трајао четири године и који је однео око 20 милиона живота. За Србе овај рат је симбол победе, али и страдања и васкрсења народа.
Почетак рата и савезништва
Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.
Рат се водио на неколико ратишта који су пресецали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 km. Западни фронт простирао се од Антверпена на северу до неутралне Швајцарске на југу. На Источном фронту, који се водио на дужини од 1600 km, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. Поред тога, жестоки сукоби су вођени на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту, а непријатељства су се одвијала на мору, и по први пут, у ваздуху.
Први светски рат је био изразито крвав и разоран за сваког учесника. Процењује се да је укупно погинуло око 17 милиона људи (10 милиона војника и 7 милиона цивила), а да је око 20 милиона рањено. Рат је довео до распада четири велике империје (Аустроугарске, Немачке, Османске и Руске), до промене граница и политичког система у многим земљама, до настанка нових држава (нарочито на Балкану и у Блиском истоку), до револуција и грађанских ратова, до економске кризе и инфлације, до развоја нових технологија и оружја, до појаве нових идеологија и покрета, до промене улоге жена у друштву, до културних и уметничких токова, до траума и психолошких последица за преживеле.
Први светски рат је такође поставио основу за други светски рат, који је избио двадесет година касније, као резултат несправедљивог мировног споразума којим је рат завршен (Версајски мир), економске депресије која је успела, нацистичког успона на власт у Немачкој и експанзионистичких амбиција Јапана и Италије.
Жртва Србија
За Србију, овај датум има посебно значење. Наш народ је у том рату показао храброст и одлучност да сачува своју слободу и независност. Српска војска је одолевала надмоћном непријатељу на Колубари, Церу, Дрини, Косову… После принудног повлачења преко Албаније, она се регруписала и опоравила на Крфу. Потом је учествовала у пробоју Солунског фронта, који је био преломни моменат за окончавање рата. У беспримерном маршу кроз Македонију, Србију и Војводину, српска војска је ослобађала своју земљу од аустро-угарске и бугарске окупације. Српска војска је ослободила своју земљу и свој народ.
Дан Победе у Првом светском рату
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11.00 сати потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна… pic.twitter.com/AdPIauZYMq
— Рубикон (@RubikonPress) November 11, 2023
Србија је платила велику цену за своју слободу. Преко милион наших грађана је изгубило живот у том рату, што је било 28% целокупног становништва или 60% мушке популације. То је био највећи проценат жртава у односу на број становника од свих земаља учесница у рату. Србија је такође претрпела велику материјалну штету и економску заосталост.
Међутим, Србија је из тог рата изашла као победник. Србија је држава која је поштована и цењена од свих светских сила тада. Србија је добила признање за свој допринос победи Антанте и за своју улогу у стварању нове државне заједнице јужнословенских народа – Краљевине СХС, касније Краљевине Југославије.
Данас треба да се сетимо свих оних који су положили своје животе за нашу слободу. Треба да чувамо и негујемо наше национално и културно наслеђе, које је било изложено тешким испитима и проблемима у прошлости. Треба да будемо поносни на нашу историју и наше хероје. Памтимо, не заборављамо славну историју исписану у Првом светском рату, од Кајмакчалана до победе!
