Почетна » Наша Србија » Зиндан капија отворена за посетиоце

Након две године реконструкције

Зиндан капија отворена за посетиоце

Зиндан капија Београдске тврђаве, након две године реконструкције, отворена је за посетиоце.

Изграђена је средином 15 вијека и тада је била једини улаз у град. Уз подршку кровне асоцијације произвођача рукотворина из цијеле Србије „Етно мрежа“ и удружења за очување старих заната и вјештина „Бели орлови“ званично је отворена за грађане.

„Отворен је један од највећих симбола Београдске тврђаве и града Београда. Радови на Зиндан капији били су веома комплексни и захтевни. Зиндан капија је са своје две округле куле званично завршена. Она је од изузетног значаја за Републику Србију и један од теме1них монумената наше културе“, рекао је в.д. директор Београдске тврђаве Немања Шегрт.

Најавио је реконструкцију Видин капије у доњем граду комплекса тврђаве.

Директорка Етно мреже и НАЛЕД-а Волета Јовановић изразила је задовољство због реконструисаног простора који је „један од симбола Београда и Србије“.

Представник удружења „Бели орлови“ Владимир Благојевић рекао је да то удружење кроз бројне радионице подржава очување културне баштине Србије.

„На овај начин пустићемо у светски етар причу о нашем српском средњем веку. Не о бајкама, већ о стварним историјским причама“, додао је Благојевић.

Зиндан капија
Зиндан капија

Историја

На основу досадашњих археолошких истраживања утврђено је да су постојале четири фазе у којима је Зиндан капије преживела велике измене.

Првобитно грађена, као фортификациони систем у 15. веку, на прелазу с хладног на ватрено оружје, она је у 18. веку изгубила одбрамбену функцију, и коришћена је као мрачни затвор. Зато се њен назив користи као синоним некадашњег утамничења и ропства у време владавине Османлија.

За време владавине деспота Стефана Лазаревића (1404. до 1427. године), Београдски град, као престоница српске државе, доживљавао је брзи културни, друштвени и економски процват. Иако је деспот Стефан град затекао у рушевинама, он је током целе своје владавине зидао и утврђивао град, Поштовао је, за оно историјско раздобље, најсавременије принципе грађења утврђења.

Нагли развој Београда прекинут је смрћу деспота Стефана 1427. године. Београд је, по уговору, враћен Угарима, који постаје кључно утврђење у систему одбране јужне угарске границе. Иако су у том раздобљу обустављени велики радови на даљем утврђивању Београдске тврђаве, за време владавине краља Жигмунда, њеној одбрани је била посвећена велика пажња.

После турског освајања 1521. године, па све до краја 17. века, Београдска тврђава није значајније дограђивана.

Ново раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 1717-1739. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи.

Настанак Зиндан капије

Како према Београдској тврђави воде улице Кнез Михаилова и Узун Миркова. На том правцу су главне тврђавске капије – Стамбол-капија и Сахат-капија. У средњовековно утврђење улазило се са источне стране (поред данашњег Зоолошког врта), кроз Зиндан капију и Деспотову капију Горњег града.

Доњем граду прилазило се из Булевара војводе Бојовића, кроз Видин капију и из Карађорђеве улице кроз Мрачну капију.

У наведеним историјским условима настала је данашња Зиндан капија. Она је саграђена испред некадашње главне горњоградске капије, између две турске опсаде, од 1440. до 1456. године.

Капија је била са пратећим кулама, као дела фортификационог систем на прелазу са хладног на ватрено оружје. У време када се у одбрану тврђава уводе први топови, којима је требала да буде прилагођена и фортификација. Са бедемом који је опасује, имала је положаје за ватрену линију од седам топова, што је за то доба представљало једно од најмодернијих европских решења.

У време изградње Зиндан капија је била је главни улаз у Горњи град Београдске тврђаве из правца данашњег града, што је чинило и првом заштитом главне Источне капије.

Када је Зиндан капија изгубила одбрамбену функцију, њен простор служио је као тамница по чему је и добила име Зиндан капија.

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.