Црква манастира Ловница живописана је по целој својој унутрашњости и фреске су сразмерно добро очуване.
Фреске се могу описати ријечима, али за истински доживљај манастира Ловница и амбијента у ком се налази ипак треба да дођете у Шековиће и посјетите ову православну светињу.
Најбоље сачувано зидно сликарство западно од Дрине
Ловничка црква поседује најбоље сачувано зидно сликарство настало у периоду XVI века западно од Дрине. По површини очуваних фресака међу споменицима на простору БиХ са Ловницом се могу поредити још само Добрићево и Завала. Такође, ловнички програм се може убројити и међу најцеловитије очуване фреско-декорације у сликарству XVI и XVII века на целом подручју Пећке патријаршије.
Овај пут ћемо говорити о источном зиду припрате цркве манастира Ловница.
Легенда о Светом Ђорђу
Легенда о Светом Ђорђу почиње од источног зида уобичајеном сценом “Свети Ђорђе пред царем Диоклецијаном”. Сцена је иначе компонована у две групе. Прву групу сачињава Свети Ђорђе са три војника, а другу цар са два војника. Између ове две групе је доста велики празан простор који је употребљен као средство подвлачења величине и моћи цара, а кривице и ништавности Ђорђа. Цар седи испод балдахина на богатом престолу са наслоном, а на седишту су два овална јастука византијског типа. Диоклецијан има сивоплаву одору, украшену жутом (златном) траком око врата која се спушта према струку, обавија струк и лијеву руку, а њен крај је пребачен преко десне руке. Исти украс има не доњем рубу дуге хаљине. У лијевој руци цара налази се владарски штап, а десна је испружена према светитељу. На глави има златну круну са бисерима. Коврџава коса и брада су кестењасте боје.
Иза трона стоје два војника са копљима. Ова група је уоквирена архитектуром која представља град. Висока правоугаона улазна врата фланкирана су са двије куле, од којих полази зидно платно те затвара простор полигоналног облика.
Другу групу ове сцене сачињавају Ђорђе са три војника који су у његовој пратњи. Ђорђе стоји пред Диоклецијаном с објема рукама пруженим према цару у знак објашњавања, тј оправдавања својих поступака. Иза Ђорђа стоје три војника обучена у панцирке са залепршаним огртачима и високим црним чизмама. Војник чија се једина фигура види цела, левом руком држи Ђорђа за надлактицу десне руке, а у својој десној руци држи копље.
До ове сцене насликана је сцена „Анђео саветује Светог Ђорђа”. Сцена се одиграва у тврђави, тј. у затвору, а у првом плану је насликан затвореник Ђорђе у стојећем ставу, те се види до кољена. Окружује га архитектура са кулама и зупцима. Обучен је у богату ношњу византијског типа, а руке је пружио према анђелу чије се попрсје види иза градских зидина. Анђео је обучен у плави стихар, а крила су му црвено-смеђа. Читава композиција је испуњена пријатним окер тоновима, а позадина је плава. Интересантно је да сликар води рачуна о пропорцијама тј. о односу фигуре према архитектури. Мада је фигура носилац радње, он не запоставља архитектуру, само је увелико упрошћава и прибилижава реалној, те на тај начин цијелу сцену чини увјерљивијом.
Трећа сцена на источној страни припрате је „Царица савјетује Светог Ђорђа” приказана је у смиреном ентеријеру, а просторију осветљавају четири свеће са златног чирака од ког се виде три ноге. Десно седи царица, обучена у исто одело као и Свети Ђорђе, плаву доњу хаљину и смеђи огртач с украсима у облику стилизованог цвета који је као орнамент разбацан по материји, а огртач се под вратом копча аграфом. Царица на глави има шестострану златну круну са бисерима, а руке је пружила према Ђорђу.
Иза ње стоји једна женска фигура у белој хаљини кратких рукава. Наспрам царице сједи Ђорђе на богатој столици украшеној бисерима с рукама савијеним у лакту и испруженим ка владарки. Сцену затвара једноставна архитектура с два дуга узана и једним великим правоугаоним прозором. У првом плану слободна површина је насликана пријатном зеленом бојом (соба), а простор изнад архитектуре плавом (небо). Скромна раскош у намјештају приказује интимне просторије царице и даје читавој композицији топлу атмосферу разумијевања и пријатељства.
