Археолози су нашли остатке цркве и конака, па и једну оставу са 260 очуваних новчића из 17. века. У дубинама Златибора, подаље од вреве туристичког центра, тихују и столећима трају цркве брвнаре и зидани манастири. Сви обновљени, и те како привлачни поштоваоцима вере и наше традиције. Заједно на невеликом простору, у кругу од неколико десетина километара.
Особену снагу овој златиборској духовној спони удахњују два манастира: Увац и Дубрава. Светилишта давно подигнута у дубодолинама с оне стране Торника, недалеко од села Стубла, близу кањона реке Увац. Некад зарушени и опустошени, у новије време обновљени и оживели.
У ненасељеној котлини међу брдима сместио се манастир Увац, до кога пут води низбрдо од Стубла. То је сада лепо уређен храм у срцу очуване природе, где се додирују подручја општина Чајетина и Прибој. Светилиште с дугом историјом, делом и недовољно познатом, јер је овде ко зна када саграђени манастир дуго чамио срушен. Читав тај манастирски комплекс сведочанство је о прадавном постојању великог духовног центра у овом удаљеном крају. На страницама једне црквене књиге из 1622. чита се да је био посвећен рођењу Пресвете Богородице.
Деведесетих година 20. века, након столећа пропадања у гомили камења, храм Увац је истражен и обновљен радом стручњака ужичког Народног музеја. Тако је на Малу Госпојину 1995. године ова светиња поново оживела после готово три века. Недалеко одатле је манастир Дубрава, на узвишењу у недрима планине поред кањона Увца. Саграђен је такође у средњем веку, па затим зарушен. Прве трагове храма пронашао је у пролеће 2001, да би затим уз помоћ мештана и стручњака краљевачког Завода за заштиту споменика почело откопавање рушевина. Археолози су нашли остатке манастирске цркве и конака, па и једну оставу са 260 очувани млетачких златника из 17. века. Радовима је потом обновљена и оживела Дубрава. Ређају се около давнашње златиборске цркве брвнаре: у Јабланици, Доброселици, Семегњеву, такође прастаре, а обновљене. Зубу времена и оне су одолеле, снагом вере и лепотом освајају.
Ко год је у обиласку удаљених златиборских простора посетио неку од ових цркава брвнара био је импресиониран виђеним. Давна прошлост и духовност проговарају из тих брвана и икона. Понегде, као у Доброселици, такав храм се налази покрај витких борова „столоваша”. У Јабланици је на узвишењу усред четинарске шуме, с дрвеним собрашицама (родовским трпезама). Од дрвета је и невелики храм у Семегњеву, архитектонски бисер у потпуности украшен иконама. – Огледало Златибора вековима је кућа брвнара и уз њу црква брвнара у нашим селима. Чувају се кроз историју: рушили су их непријатељи у ратним временима, у миру обнављали Златиборци. Чувену брвнару из Доброселице за ноћ су на колима преместили наши преци да је од Турака сачувају. Брвнаре у Доброселици, Јабланици, Кућанима, Семегњеву, Мокрој Гори, капела Захарића у Кремнима и црква у Вежањи (на Заовинама) места су сама по себи прелепа у још лепшем природном окружењу. Чувају реликвије и иконе изузетног значаја, дела непроцењиве уметничке вредности – изјавила је директорка Културног центра Златибор Даница Јевтић Шишовић.
За цркву брвнару у Јабланици, саграђену 1838. године, кажу да је чувар златиборске душе. Посвећена је Покрову Пресвете Богородице, прављена од брвана у правоугаоној основи с полукружном олтарском апсидом. Од старог иконостаса сачуване су царске двери, престоне иконе Исуса Христа и Пресвете Богородице с Исусом Христом, као и икона Светог Василија Острошког са Светим Јованом Крститељем. Поред цркве је елегантни дрвени звоник, док јој порту красе кућице од брвана собрашице. Користиле су се у давна времена за обедовање после литургије и причешћа, слава и других црквених саборовања. Током 2014. обављена је реконструкција јабланичке цркве брвнаре и уређење околног простора. Духовни бисер је и црква брвнара у Семегњеву, живописном златиборском селу на 1.200 метара надморске висине. То је Црква Рођења Светог Јована Крститеља изграђена 1927. године. Земљу и новац за изградњу храма дала је мештанка Савка Ђурић.
Црква је у потпуности украшена иконама (има их око 150), које су цркви даривали мештани Семегњева. Доживела је већу обнову 1998. године, када је у порти изграђена сала за народна окупљања, да би је између 2004. и 2012. украсили новим иконама.
Дрвену богомољу у Доброселици, посвећену Светом пророку Илији, правио је пре 203 године, дакле 1821. народни мајстор Митар Удовичић. С иконама које су дело Алексија Лазовића и царским дверима сликара Јанка Михаиловића Молера. Тај дрвени храм угнездио се у крилу три огромна црна бора „столоваша” стара неколико векова, проглашена спомеником природе.
У обилазак пешке или џипом
Манастири су на око 30 километара од центра Златибора. Путеви до њих сада су приступачнији, а за оне у доброј кондицији излет може бити авантура. Постоји могућност да у туристичком центру изнајме теренско возило, аутомобил на електропогон или четвороточкаш и до храмова дођу уз пратњу водича – истичу у Туристичкој организацији Златибор.
