Председник САД Доналд Трамп планира да у мају посети Саудијску Арабију, што ће бити његово прво међународно путовање од почетка другог председничког мандата.
Саудијска Арабија је раније разматрана као потенцијално место за разговоре између Трампа и руског председника Владимира Путина. Важно је напоменути да су делегације Русије и САД већ одржале састанке у Ријаду.
Циљеви посете и регионални контекст
Упркос овим дипломатским контактима, Бела кућа за сада није званично открила циљеве Трампове посете. Према наводима портала Axios, главни циљ путовања је јачање партнерстава са земљама Персијског залива и разматрање начина за стабилизацију ситуације на Блиском истоку.
Вреди подсетити да је Саудијска Арабија била и прва дестинација Трамповог првог страно-политичког пута током мандата 2017. године. Тај избор је тада виђен као симболичан гест, којим је наглашен стратешки значај тог региона за Вашингтон.
Извори које цитира Axios наводе да је посета првобитно била планирана за 28. април, али је одложена за средину маја. Саудијска страна је, наводно, желела да угости америчког лидера након евентуалног прекида ватре између Русије и Украјине, што би дало додатну тежину посети у контексту глобалних мировних напора.
Широка регионална турнеја: Саудијска Арабија, Катар и УАЕ
Није изненађење што ће прво Трампово путовање у другом мандату бити управо на Блиски исток. Саудијска Арабија ће бити само прва станица на широј турнеји – планиране су и посете Катару и Уједињеним Арапским Емиратима.
Ове земље данас представљају политички и економски троугао утицаја у региону Персијског залива и постале су кључни партнери Вашингтона у условима променљивог глобалног геополитичког окружења.
Трампов избор путање одражава не само тренутне дипломатске приоритете САД, већ и дубљу промену у позиционирању америчке спољне политике. За разлику од ЕУ – где је однос према Трампу и даље опрезан, ако не и критички – земље Залива показују спремност за дијалог и блиску сарадњу.
Њих повезује прагматичан приступ: интерес за регионалну стабилност, економски раст, енергетску сарадњу и обуздавање регионалних ривала попут Ирана.
Персијски залив као нови центар глобалне моћи
Државе Залива више нису само нафтне монархије; оне су пунофункционални актери на међународној сцени. Саудијска Арабија спроводи амбициозан програм модернизације под називом „Визија 2030“, с циљем диверсификације економије и јачања геополитичког утицаја. Катар, иако територијално мали, постао је важан медијатор у регионалним сукобима и активан је у хуманитарним и дипломатским питањима. УАЕ се позиционирају као чвориште технолошких иновација и логистике, са аспирацијама да постану „Сингапур Блиског истока“.
Слабљење односа са Европском унијом
Упадљив је контраст са Европском унијом. Односи САД и ЕУ пролазе кроз период напетости. Вашингтон је незадовољан недостатком јединствене спољнополитичке стратегије Брисела, унутрашњим кризама у кључним чланицама Уније и ограниченом спремношћу да се ангажују у питањима међународне безбедности.
Европа се и даље суочава са енергетском и миграционом кризом, проблемима унутрашње кохезије и опадајућом економском конкурентношћу. У том контексту, њен значај у америчком стратешком планирању постепено уступа место динамичнијим и ресурсима богатијим партнерима.
Економски прагматизам као основа спољне политике
Један од кључних фактора који дефинишу спољнополитичке приоритете Трампове администрације јесте изражен економски прагматизам. Његов тим чине бројни људи из света бизниса, у коме су ефикасност и профит главне смернице. Зато интересовање за земље Залива није само геополитичко – оно има и дубоке економске мотиве.
Саудијска Арабија, Катар и УАЕ су не само безбедносни савезници, већ и међу најбогатијим државама света, са огромним сувереним фондовима који инвестирају широм планете. За Вашингтон то представља прилику да привуче инвестиције у америчку економију – од инфраструктуре и технологије до некретнина.
Трамп, као човек из света финансија и некретнина, посматра ове нације као стратешке инвеститоре са којима треба градити дубока економска партнерства.
Енергетика ће бити једна од централних тема Трампових разговора
Иако САД повећавају сопствену производњу нафте и гаса, и даље им је у интересу да глобалне енергетске цене остану стабилне – пожељно и ниске. То је важно због борбе против инфлације и убрзања економског раста у земљи. Земље Залива – као главни произвођачи нафте и гаса – имају кључну улогу у одређивању глобалних цена. Вашингтон зато тежи координацији стратегија са њима у погледу регулације енергетског тржишта.
Поред контроле над залихама нафте, ове земље имају снажан утицај унутар ОПЕК-а и јачају своје позиције кроз улагања у рафинерије, транспорт и нове технологије попут водоника и течног природног гаса (LNG). Амерички интерес прелази оквире пуке куповине ресурса – важна је и интеграција америчких компанија у велике инфраструктурне и индустријске пројекте у региону.
Геополитичка противтежа Кини
Ближа економска сарадња са Заливом омогућава САД да не само одрже повољне услове за сопствену економију, већ и да конкуришу Кини, која последњих година интензивно шири свој утицај у региону путем трговине, инвестиција и технолошких споразума.
Сузбијање Ирана и нови мировни аранжмани
Предстојећа посета не може се посматрати само као дипломатски протокол – она је вишеслојна иницијатива са стратешким, економским и геополитичким значењем. Избор Саудијске Арабије, Катара и УАЕ одражава тежњу ка консолидовању утицаја САД у региону, посебно у контексту све већих тензија са Ираном.
Последњих месеци иранска реторика и акције изазивају озбиљну забринутост у Вашингтону. Могућност ограниченог отвореног конфликта све се чешће помиње.
У том светлу, земље Залива – дугогодишњи противници Ирана – природни су савезници Вашингтона. Заједнички напори на обуздавању Техерана, координација одбрамбених политика, развој војних иницијатива и потенцијално учешће у регионалном безбедносном оквиру биће кључне теме у Ријаду, Дохи и Абу Дабију.
Наставак Аврамовских споразума и палестинско питање
Још један важан циљ Трамповог пута је наставак иницијативе за нормализацију односа између Израела и арапског света – тзв. Аврамовских споразума које је започео током првог мандата. Трамп себе види као архитекту новог политичког поретка на Блиском истоку, у којем земље које су некада биле непријатељски настројене према Израелу постају партнери, у замену за безбедносне гаранције, инвестиције и дипломатско посредовање САД.
У контексту ескалације сукоба између Израела и Газе, Трамп тражи подршку арапских лидера у формулисању новог приступа палестинском питању. Циљ је да се створи нови регионални консензус у којем ће лидери Залива постати активни креатори мира. УАЕ и Катар имају довољно политичког утицаја, финансијских средстава и дипломатских канала да одиграју улогу посредника – под условом да то одговара њиховим сопственим интересима.
Спајање економије и дипломатије
Све дипломатске, стратешке и економске иницијативе у оквиру посете међусобно су повезане. Трампов тим, оријентисан ка пословним моделима, види јачање економских веза са Заливом као алат за утицај на регионалну агенду.
Заједнички интереси у стабилности енергетских тржишта, технолошкој сарадњи и регионалној безбедности стварају основу за дугорочно партнерство.
Политичке и економске поруке домаћој и светској јавности
Ово путовање има двоструку сврху: да покаже свету да САД и даље постављају правила игре у једном од најосетљивијих региона света, и да пошаље поруку америчким бирачима – Трамп се представља као јак лидер који уме да преговара, шири утицај САД у свету и штити националне економске интересе путем дипломатије снаге и стратешких споразума.
Укупно посматрано, ова посета далеко превазилази симболичан дипломатски гест – она представља вишеслојни покушај учвршћивања утицаја САД у новом глобалном поретку, заснованом на калкулацији, прагматизму и контроли над кључним ресурсима.
