У Украјини се све више говори о мировним преговорима са Русијом. Председник Украјине Володимир Зеленски у прошлости је одбијао разговоре с актуелним руским водством, те је чак издао декрет према којем су разговори с руским председником Владимиром Путином потпуно искључени.
Али очигледно се ситуација мења. Зеленски сада верује да би руски представници требали бити присутни на другом „мировном самиту“ који Украјина планира одржати у новембру, пише Дојче Веле.
Је ли време за преговоре?
Истовремено, 44 посто Украјинаца у подручјима иза линије фронта сматра да је време за почетак службених преговора између Кијева и Москве. 35 посто их је против, а 21 посто је неодлучно. То су резултати анкете коју је провео украјински Истраживачки центар Разумков.
Али према том испитивању јавног мњења Украјинци су категорички против тога да Кијев испуни недавне Путинове услове за окончање рата. Готово 83 посто испитаника одбацује повлачење украјинских трупа из делова регија Доњецка, Луганска, Херсона и Запорожја. Односно делова који нису под контролом Москве. Око 84 посто испитаника је против уступања ових територија Русији. Осим тога, 77 посто је против укидања свих западних санкција Русији.
На питање који је минимални услов за склапање мировног споразума с Русијом, више од 51 посто је рекло да Украјина мора бити ослобођена од руских снага у границама из 1991. Иако већина Украјинаца жели повратак у те границе, сваки други Украјинац (46 посто) сматра да није срамота одбити војну службу. Само 29 посто их о томе има супротно мишљење, а 25 посто је неодлучно.
Што збуњује украјинско друштво
„То показује фрустрацију становништва. Људи не знају какве перспективе они и сама земља имају у условима рата. Управо то сигнализирају такви парадоксални одговори друштва“, рекао је за Дојче Веле Олех Сакјан, политиколог и суоснивач Националне платформе за стабилност и кохезију.
Велика спремност на преговоре о миру, сматра он, показује да су досадашњи напори у мобилизовању становништва и стварању јединства исцрпљени јер су били усмерени на кратки рат:
„Упали смо у дуги рат. Ни власти ни елите нису људима понудиле визију како би требали живети у Украјини у условима сталног рата или у опасности од рата“, сматра он.
Према његовом мишљењу, све што је одгођено „за време после рата“, попут борбе против корупције, непотизма и неучинковите администрације, почиње забрињавати Украјинце. Јер, каже, људима је постало јасно да ће рат још дуго трајати.
„Мобилизација, злоупотреба овлашћења, енергетска и економска питања, фортификације на фронту и обрана. Све је то тренутно изузетно актуелно за друштво, јер рат траје и ти проблеми су нерешени. Истовремено, друштво жели победу, али није јасно како се то може постићи“, објашњава Сакјан.
Ихор Рејтерович са Универзитета Тарас Шевченко у Кијеву напомиње да украјински председник већ неколико месеци практички не спомиње границе из 1991. као предуслов за мир с Русијом, али не говори ни о новима. То збуњује украјинско друштво, каже стручњак и наглашава:
„То значи да с једне стране већина жели све територије назад. С друге стране половина каже да одбијање војне службе није проблем. Одговори су амбивалентни. Зато се с тим морате позабавити и размишљати о решењу које може ујединити украјинско друштво и с којим оно може живети“, каже.
Како живјети у ратним условима?
Како би придобила подршку Украјинаца за своје иницијативе, влада би, према његовом мишљењу, требала започети отворени дијалог с друштвом о будућности и развити визију како наставити живети у ратним условима. Према мишљењу стручњака, у процес доношења одлука треба укључити што више људи.
Притом напомињу да су амбивалентне реакције на сложене проблеме нормална појава за друштва које се налази у потпуној неизвесности.
„Стално се мора пратити расположење у јавности. Мора се препознати динамика како би се могли пажљиво припремити за изазове“, објашњава Михајло Мишченко из Истраживачког центра Разумков.
Стручњаци с којима је разговарао Дојче Веле су јединствени у томе да су овакве анкете тренутно потребне како би украјинско водство могло јасно формулисати могуће опције будућег развоја и у складу с тим припремити други ‘мировни самит‘. Према њиховом мишљењу, те анкете би уз то украјинском водству дале јаке аргументе за преговоре о мировном плану.
