Вагус нерв служи као супер-аутопут тела, преносећи информације између мозга и унутрашњих органа и контролишући реакцију организма у тренуцима одмора и опуштања.
Овај велики нерв почиње у мозгу и грана се у више праваца ка врату и трупу, где је одговоран за преношење чулних информација са коже уха, контролисање мишића које користимо за гутање и говор, као и утицај на имунолошки систем.
Опште карактеристике
Вагусни нерв је десети мождани нерв и најдужи мешовити мождани нерв у људском телу. Иако се често помиње у једнини, у ствари постоји у пару, леви и десни, који излазе из продужене мождине у можданом стаблу.
Сам назив потиче од латинске речи „vagus“, што значи „лутајући“, а управо тај назив верно описује његово широко разгранавање и повезивање са кортексом, можданим стаблом, хипоталамусом и готово свим органима.
Оно што је посебно значајно јесте да је чак осамдесет одсто његових влакана аферентно, што значи да носи сигнале из тела ка мозгу, док је двадесет одсто еферентно и шаље инструкције из мозга ка органима.
Сензорна улога
Овај нерв је главна мрежа која мозгу преноси информације о стању унутрашњих органа, пре свега дигестивног тракта – желуца и црева – као и плућа, срца, слезине, јетре и бубрега. Поред тога, његова улога повезана је и са другим нервним функцијама, од контроле говора и израза лица до способности да пратимо туђи глас и реагујемо на њега.
Вагусни нерв састоји се од на хиљаде влакана која функционишу испод нивоа наше свести и тиме играју суштинску улогу у очувању здравља. Управо зато се сматра кључним делом парасимпатичког нервног система, који има задатак да смири органе након стресне реакције „бори се или бежи“.
Које су функције „нервус вагуса“?
Вагус нерв има изузетно широк спектар функција. Са једне стране обезбеђује сензацију кожи спољашњег ушног канала, као и унутрашњим површинама ждрела и гркљана, док истовремено омогућава мозгу да добије осећај о стању срца и трбушних органа.
Такође, он је одговоран и за чуло укуса у пределу епиглотиса и корена језика. У моторној сфери, вагусни нерв покреће већину мишића ждрела, меког непца и гркљана, док у парасимпатичкој равни регулише рад срца, плућа и готово целог гастроинтестиналног тракта.
Његове срчане гране успоравају рад срца, бронхијалне сужавају дисајне путеве, а гране у једњаку, желуцу, жучној кеси, панкреасу и цревима контролишу невољне мишиће, стимулишући перисталтику и лучење.
Ток вагусног нерва
Нерв почиње у продуженој мождини, излази из лобање кроз југуларни отвор, а затим се креће кроз врат и грудни кош ка трбушној дупљи. Десни вагус улази у грудни кош прелазећи преко субклавијске артерије и пролази иза бронха и једњака, где заједно са левим вагусом формира једњачни плексус.
Леви вагус пролази између заједничке каротидне и субклавијске артерије, такође настављајући пут иза бронха и ка једњаку. Важно је нагласити да се аксесорни нерв прикључује вагусном нерву у његовом доњем делу, што додатно проширује његове функције.
Парасимпатичке функције у грудима и стомаку
У грудима и стомаку вагусни нерв делује као главни парасимпатички излаз ка срцу и дигестивним органима. Његове гране у срцу инервишу синусни и атриовентрикуларни чвор и тиме регулишу успоравање срца на нормалних 60 до 80 откуцаја у минути.
Уколико би нерв био оштећен, срчани ритам би био знатно убрзан и кретао би се око 100 откуцаја. Када је реч о дигестивном систему, вагус омогућава рад већине органа трбушне дупље, подстиче контракције глатких мишића, лучење жлезда и тиме убрзава пражњење желуца и производњу киселине.
Оса црево–мозак
Последњих година све више пажње привлачи такозвана оса црево–мозак. Истраживања су показала да цревна микробиота, дигестивни систем и мозак комуницирају двосмерно, а један од главних посредника у тој комуникацији управо је вагусни нерв. Његова аферентна влакна бележе метаболите које производе бактерије у цревима и преносе те сигнале до мозга, где се они интегришу у централну аутономну мрежу.
На тај начин мозак добија информације из црева и шаље одговарајуће одговоре назад. Поред тога, преко вагусног нерва активира се и холинергички антиинфламаторни пут, који смањује упалу и пропустљивост цревне баријере.
Стрес, међутим, слаби рад овог нерва, што доводи до проблема у дигестивном систему и поремећаја микробиоте, а важну улогу има и у настанку синдрома иритабилног црева и инфламаторних болести црева.
Антиинфламаторна својства
Истраживања показују да људи са ниским тонусом вагусног нерва имају већи ризик од инфламаторних болести дигестивног система. Управо зато циљ савремених терапија јесте да се тонус вагуса нормализује.
Као методе у ту сврху користе се дубоко дисање, физичка активност, хипноза, медитација, али и директна стимулација вагуса, која може бити инвазивна или неинвазивна.
Вагус делује и преко хипоталамо-хипофизно-адреналне осе, подстичући лучење кортизола, али и преко холинергичког антиинфламаторног пута, што га чини значајном метом у лечењу инфламаторних стања не само у цревима већ и код болести као што је реуматоидни артритис.
Вагус и психијатријска стања
Вагусни нерв стално шаље информације мозгу о стању унутрашњих органа, а процењује се да чак 80 до 90 одсто његових влакана има управо ту аферентну улогу. С тим у вези, стимулација вагусног нерва показала је обећавајуће резултате у лечењу депресије, посттрауматског стресног поремећаја, епилепсије и инфламаторних болести црева.
Повећање вагалног тонуса доводи до смањене производње цитокина и већег отпора на стрес, што је посебно важно у лечењу анксиозности и поремећаја расположења. Данас је ова метода званично одобрена у Сједињеним Државама као терапија за епилепсију и депресију, а истражује се и њена примена код других хроничних и аутоимуних болести.
Поред тога, праксе попут медитације и јоге, које позитивно утичу на дисање, доказано повећавају тонус вагуса и смањују симптоме анксиозности.
Васовагална синкопа
Једна од занимљивих појава повезаних са овим нервом јесте васовагална синкопа. Реч је о несвестици која се јавља услед топлоте, дугог стајања или изненадних стимулуса, попут погледа на крв. У том тренутку симпатички систем проширује крвне судове у ногама, док вагусни нерв претерано успорава рад срца.
Крв се задржава у доњим деловима тела, крвни притисак нагло опада, а мозак остаје без довољно кисеоника, што доводи до губитка свести. Иако је овај феномен непријатан, ако се не јавља често обично не захтева лечење.
Један од кључних чувара равнотеже у телу
Вагусни нерв, иако често занемарен у свакодневном разумевању функција организма, у ствари је један од кључних чувара равнотеже у телу. Његова улога обухвата све – од регулисања рада срца и дигестивног система до учешћа у имунолошком одговору и психичком здрављу.
Истраживања последњих деценија показала су да овај „лутајући нерв“ није само биолошки проводник већ и мост између тела и мозга, који омогућава двосмерну комуникацију и утиче на наше емоције, отпорност на стрес и целокупно здравље. Због тога се све више сматра метом савремених терапија и природних техника усмерених на очување здравља.
Разумевање и јачање функција вагусног нерва представљају корак ка дубљем схватању везе између ума и тела, као и ка холистичком приступу медицини и животу.
