На стрмим стенама изнад Ужица стоји поносни сведок бурне историје – ужичка средњовековна тврђава, која је саздана као чврсти бедем и уточиште за велможе Војиновиће. Подигнута у другој половини XIV века, тврђава је била седиште моћне властелинске породице и чуварка караванског пута којим се трговало између Моравске долине и Јадранског мора, водећи све до далеке Дубровачке републике. Њена позиција на оштрој стени која се стрмо спушта у реку Ђетињу са три стране обезбеђивала је природну заштиту од освајача.
Историја ове тврдог бедема обележена је најдраматичнијом епизодом у новембру 1373. године, када су уједињене снаге кнеза Лазара и босанског бана Твртка, уз подршку краља Лајоша I, опселе тврђаву како би сломиле Николу Алтомановића, који је у њој нашао уточиште. Након краће, али снажне опсаде, потпомогнуте топовима, жупан Никола је био приморан на предају, а као сурову одмазду за изгубљену битку, унутар зидина тврђаве је ослепљен, чиме је његова владавина заувек окончана.
Судбина утврде наставила је да буде бурна и током наредних векова. Тврђава је напуштена 1862. године, након споразума кнеза Михаила са Османлијама, када је османска посада напустила овај бедем, а већ следеће године тврђава је делимично срушена, онемогућивши њену војну функцију. Од некада снажне тврђаве, данас су остале рушевине – зидови и делови кула висине око једног метра, али и тако осиромашени остаци причају о некадашњој моћи.
Данас, ова тврђава са собом носи другачији, али једнако важан значај за Ужице. Постала је историјски драгуљ и привлачи туристе, а захваљујући пројекту реконструкције, она поново добија део своје некадашње снаге. Пројекат „Реконструкција Водоторња на средњовековној тврђави Стари град у граду Ужицу“ изводи се планираном брзином. У претходним месецима, завршена је изградња темеља разбијача матичног тока реке Ђетиње и изведени су радови на темељној плочи и чишћењу старог бунара. Тренутно је у току зидање новог спољашњег зида Водене куле, а захваљујући повољним временским условима, радови теку без значајнијих застоја.
Реконструкција је подржана средствима града Ужица и Европске уније у сарадњи са Владом Србије преко програма EU PRO Plus, са укупним улагањем од 906 хиљада долара, од чега је 374 хиљаде донација, а остатак финансира град. Завршетак радова планиран је за јул 2025. године, када ће овај културно-историјски бисер поново засијати и подсећати на славу једног далеког времена.