Богдан Егер, по мајци пореклом из Вуковог краја, од чувених Мирковића из Бање Ковиљаче, освојио је сребрну медаљу на 56. Међународној хемијској олимпијади у конкуренцији 350 такмичара из 87 држава. Уз Богдана су били Јанко Поповић из Математичке гимназије који је освојио злато, Лазар Лазаревић из Ваљевске гимназије који је узео сребро и Душан Ђурђевић из Гимназије у Ћуприји са бронзом.
Ово је највећи успех српске репрезентације младих хемичара у историји, а такмичимо се од 2012. ггодине. И што је најважније показали смо да се хемија подједнако добро учи и разуме у свим градовима Србије. – Сад смо у 15 најбољих репрезентација на свету – прича нам Богдан, чији успех славе Бања Ковиљача, Тршић и Лозница и Мирковићи из Бањана у Старој Херцеговини.
Такмичење је трајало 10 дана од 21. до 30. јула у Ријаду. Састојало се од два дела, практичног и теоријског.
– Утисци се након такмичења још увек нису слегли – прича Богдан. – Не могу још да појмим успех који смо остварили и не могу да кажем да ли сам се више веселио својој медаљи или признањима колега из репрезентације.
Мама, тата и сестра највећа подршка
НАЈВЕЋА подршка му је наравно породица, мама Александра, тата Дарко и сестра Катарина. Велику подршку добио је од професора и директора у школи, разредне Невене Остојић и професорке хемије Ирене Беговић Антанасковић. Али и од свих пријатеља који су му много драги.
Богдан је завршио Осму београдску гимназију. Уписао се на Медицински факултет у Београду као први на листи без полагања пријемног из хемије и биологије. Члан је Истраживачке станице Пентица и Регионалног центра за таленте „Никола Тесла“.
– У Петници сам четири године и имам урађена два пројекта од којих је један и завршио на 22. конференцији „Корак у науку“, а био сам и сарадник на програму за основце у Летњој научној школи. А друго што волим – то је да трчим.
Богдан је само у 2024. истрчао три полумаратона. Узори су му Јовица Спаић и Дејвид Гогинс и баш као и они желео би да се окуша на правим маратонима и супермаратонима. Као велики звездаш волонтирао је претходне две године у КК Црвеној звезди.
– Моји будући планови су да постанем одличан лекар и супермаратонац – открива нам Богдан. – Нисам још сигуран тачно коју специјализацију, додуше.
Деда, по мајци, др Драгомир Мирковић је угледни српски хирург, који је био запажен као и као ратни хирург на најтежа два ратишта за наш род, а годинама је био стуб подрињске хирургије, вишегодишњи начелник Клинике за хирургију у ЗЦ „Подриње“ у Лозници.