Манастир је основан пре више од осам векова од стране светих Симеона и Саве, који су били отац и син, а касније постали монаси и архиепископи Српске цркве. Они су добили дозволу од византијског цара да обнове стари манастир који је био у рушевинама и да га посвете Богородици. Тако је настао Хиландар, који је постао духовни центар српског народа и место где су се чувале свете мошти, реликвије, иконе, књиге и друга блага.
Света царска српска лавра Хиландар pic.twitter.com/gY9Hc7zUf6
— Севастократор (@Sevastokrator3) June 22, 2023
Библиотека Хиландара
Једна од најважнијих институција у Хиландару је библиотека, која садржи најцењеније рукописе и докуменате на разним језицима. Библиотека Хиландара је настала у време Светог Саве, који је донео велики број књига из Србије, Бугарске, Византије и других земаља. Овде су сачувани неки од најдрагоценијих средњовековних рукописа, као што су Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, Хиландарски и Карејски типик.
Један од начина набавке књига за Хиландарску библиотеку је био поклањање. То је била традиција коју су започели оснивачи манастира, свети Симеон и свети Сава, који су донели прве књиге из Србије. Касније су им се придруживали други ктитори, дародавци и поштоваоци, који су желели да обогате библиотеку и да јој изразе поштовање. Многи од њих су били српски владари, властела, црквени великодостојници и духовници, али и обични верници. Поклањале су се књиге разних жанрова, стилова и језика, али највредније су биле оне које су писане руком на пергаменту или папиру.
Куповале су се књиге од других манастира, цркава, градова или приватних особа, а понекад и од трговаца или путника. Куповина књига је захтевала велика материјална средства, али и добро познавање књижевности и критеријума за одабир. Куповале су се књиге које су биле потребне за литургијске, образовне или научне сврхе, али и оне које су представљале уметничка дела или реткости.
Преписивачки рад је вршен у манастиру или у другим местима, а учествовали су монаси, свештеници или световњаци. Преписивање књига је захтевало велику вештину, стручност и посвећеност, али и креативност и украшавање. Преписивале су се књиге које су биле важне за веру, културу или историју, али и оне које су биле занимљиве или лепе.
Манастирска библиотека броји преко 1500 рукописа, 383 хрисовуље и повеље, 4518 старих књига 6 иконабула и преко 40 000 књига од XVIII-XX века, монаси вам желе добродошлицу у манастир #Хиландар.
Линк: https://t.co/qh4V9u1kb2 pic.twitter.com/JMrn9YH4Wn
— Црквени Гласник (@CrkveniGlasnik) June 8, 2022
Данас фонд Хиландарске библиотеке чине рукописи и штампане књиге које су разврстане у неколико колекција. Најпознатији фонд чине збирке ћирилских рукописа од 12. до 19. века, са око 1 150 јединица (1076 на папиру и 74 на пергаменту), 383 христовуље и повеље (182 на папиру и 201 на пергаменту) као и збирке грчких рукописа са око 10 кодекса од 11. до 19. века. Такође, библиотека поседује и збирку старе српске штампане књиге од 15. до 16. века, као и преко 40. 000 књига, часописа и новина насталих у периоду од 18. до 20. века. Народна библиотека Србије је од 1971. године присутна у Хиландару и једна је од првих институција културе Републике Србије која је почела рад на сакупљању, обради, заштити и презентовању писаног блага манастира Хиландар.
Манастирско вино
Манастир поседује 17,5 хектара земље под старим и новим виноградима, који су део његове економске делимичности. Манастирски виногради су настали у 12. веку, када је Свети Сава добио дозволу од византијског цара да засади виноград на Светој Гори. Од тада, манастир Хиландар производи висококвалитетна вина од различитих сорти грожђа, која имају посебан укус и арому због специфичне климе и земљишта на Светој Гори.
Манастир Хиландар не само да чува традицију производње вина, него и прати модерне трендове и иновације у овој области. Манастир сарађује са Пољопривредним факултетом у Београду, који му пружа стручну помоћ и савете око неговања и унапређивања винограда. Такође, манастир учествује у разним пројектима и истраживањима који имају за циљ да очувају и побољшају квалитет и разноврсност вина са Свете Горе.
Манастир Хиландар годишње произведе око 90.000 литара вина, које се продају под различитим називима и етикетама. Вина су доступна на тржишту са различитим процентом алкохола, од 10 до 15%. Вина се праве од плодова винограда искључиво са Свете Горе, који се налазе у Савином пољу на обали Егејског мора, око два километра удаљени од комплекса манастира.
Пожар Хиландара
Манастир је окружен густом шумом, па је стога врло тешко спречити или угасити ватру која започне у близини. Зими, пак, опасност представља коришћење старих ложишта и димњака у манастирским зградама, који могу да изазову пожар унутар комплекса.
Други фактор који доприноси ризику од пожара је то што је Хиландар великим делом изграђен од дрвеног материјала, који се лако запали и гори. Тако је било и у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, када је избио највећи пожар у историји Хиландара. Ватра је почела у северозападном конаку, а потом се просирела на друге зграде, укључујући цркву Светог Саве, ректорат, ризницу и братствену трапезарију. Пожар је трајао више од 12 сати и уништио велики део манастира.
Четрнаест година од великог пожара
Велики пожар у Хиландару 4. марта 2004. године уништио је више од половине комплекса манастира у зидинама. Изгорели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. века и 4 параклиса (мале унутрашње цркве). #хиландар #светагора #mountathos pic.twitter.com/WFEblaTRay
— Пријатељи Хиландара (@HilandarFriends) March 4, 2018
Приликом пожара изгорело је много вредних предмета који су чувани у Хиландару, као што су иконе, списи, рукописи, књиге, одела и друго. Неки од ових предмета су били стари вековима и представљали су несагледиво културно и духовно благо. Можда једина утеха у овој трагедији јесте то што пожар није захватио ризницу и библиотеку, ту се налазе највреднији и најстарији предмети, као што су Номоканон Светог Саве, Хиландарски типик и древне црквене реликвије.
Након пожара, Србија је покренула велику акцију за обнову Хиландара, у којој је учествовала и држава и црква и привреда и народ. За обнову манастира је издвојено више од милијарду и по динара, а радови су трајали више година. Данас је Хиландар већим делом обновљен и поново прима посетиоце и поклонике који желе да виде ово свето место.
Хиландар је преживео многе невоље и нападе током своје дуге историје, али је увек успевао да се обнови и опстане. Највећу штету претрпео је 2004. године када је избио пожар који је уништио велики део манастирског комплекса, укључујући и главну цркву. Захваљујући помоћи добротвора из целог света, Хиландар се постепено обнавља и враћа свом првобитном сјају. Хиландар је место које сведочи о српској историји, култури и духовности, али и о српској одговорности, солидарности и поштењу. Овај манастир је преживео бројне несреће и пожаре, али је увек настаљао да живи и да светли. Надам се да ћете имати прилику да га посетите и да осетите дух Хиландара. Посетити Хиландар значи доживети нешто посебно и незаборавно, путовање у духовност. Овај манастир нуди прилику да се упозна богата култура и уметност средњег века, да се види како живе монаси који су посветили свој живот Богу, да се осети мир и тишина који владају на овом светом месту. Важно је да знате да посета Свете Горе и манастира Хиландар није туристишка посета и да не можете очекивати све погодности које нуде туристички аранжмани. Одговорност за комплетно организовање вашег пута је само на Вама, ако желите погледати детаље посете манастиру препоручујемо вам манастирски сајт: https://www.hilandar.org/kako-posetiti-hilandar/
„Хиландар је једино место где Срби већ осам векова ништа нису радили, него су постили и молили се. Нису појели комад меса, ни криво се заклели, ни лажно сведочили. И кад један народ има такву једну семенку, чисту, он се из ње може поново родити и препородити.“ Матија Бећковић
