Пчелињи слатки нектар све нам је мање и лек и посластица, јер онај природни све је теже наћи. „Каква леденица, таква меденица”, по старој изреци топла зима смањиће приносе.
Да ли се мед сели у историју, јер више није ни лек ни посластица, то је актуелно питање јер онај природни све је теже наћи, а људи не желе да се сладе фалсификатима који су преплавили наше тржиште.
Природног меда на тржишту, у највећим трговинским ланцима, готово и да нема. То потврђују резултати велике анализе, која је прошле године запрепастила јавност: од 25 анализираних узорака, узетих у великим трговинским ланцима, само три су била – мед!
Ситуацију додатно компликују неповољни климатски услови прошле и ове зиме, који ометају пчеле и пчеларе у производњи меда, тако да се не очекују значајни приноси ове сезоне.
Пчелари су забринути јер им је све теже да стекну поверење потрошача, а на видику нема ни системских мера које би могле да уклоне фалсификате из рафова продавница, коначно, и да подрже поштене медаре у повећању броја кошница и побољшању производње.
Јасна назнака о географском пореклу
Све је више оних који сумњају у најаве и жеље да српски мед у скорије време постане национални бренд. Зато овога пута саговорник „Магазина” Станко Рајић, председник Београдског удружења пчелара, говори о веома забрињавајућој ситуацији на тржишту и у производњи меда. Упркос свему, он је уверен да мед не одлази у историју и да ће остати незамењив део исхране. Његови аргументи за ову тврдњу су: лековитост и јединственост меда.
– Мед је само оно што су пчеле направиле у свом станишту. Можда ће замене за мед бити све више у употреби због нижих цена и све лошијих приноса, али ће нектар из кошница остати незамењив део исхране. Разни производи, као што су вегански мед или мед без пчела, можда могу имати сличан квалитет, али никада не могу бити мед. Није на нама да забранимо производњу таквих „намирница”, него да не дозволимо да ти производи добијају назив мед – истиче Рајић и сам произвођач овог нектара природе.
Решење овог проблема је надохват руке, верују наши пчелари.
Широм света све је више фалсификата меда, али купцима се може помоћи да препознају квалитет.
Једна од иницијатива врло утицајног Пчеларског савеза Словеније, коју је прихватила и Европска комисија, јесте да се на теглама мора јасно назначити географско порекло меда.
– Надам се да ће законска регулатива обележавања меда јасно назначити какав је производ на рафу. Купци ће тако знати да ли је мед из Кине, Украјине, Шпаније или Србије. Не верујемо и не признајемо да прича о српском меду пада у воду због резултата прошле јесени. Чврсто верујемо да је српски мед један од квалитетнијих у Европи што потврђује и чињеница да странци купују наш мед како би побољшали квалитет сопственог – подсећа председник Београдског удружења пчелара.
Ако желимо да избегнемо лажни мед, Рајић препоручује да га узимамо од познатог, провереног пчелара.
Решење овог проблема је надохват руке, верују наши пчелари.
Широм света све је више фалсификата меда, али купцима се може помоћи да препознају квалитет.
Једна од иницијатива врло утицајног Пчеларског савеза Словеније, коју је прихватила и Европска комисија, јесте да се на теглама мора јасно назначити географско порекло меда.
– Надам се да ће законска регулатива обележавања меда јасно назначити какав је производ на рафу. Купци ће тако знати да ли је мед из Кине, Украјине, Шпаније или Србије. Не верујемо и не признајемо да прича о српском меду пада у воду због резултата прошле јесени. Чврсто верујемо да је српски мед један од квалитетнијих у Европи што потврђује и чињеница да странци купују наш мед како би побољшали квалитет сопственог – подсећа председник Београдског удружења пчелара.
Ако желимо да избегнемо лажни мед, Рајић препоручује да га узимамо од познатог, провереног пчелара.
Везу уништава једна врста филмова, сазнајте која
Он о приносу нерадо говори јер је практично немогуће проценити овосезонску производњу. – Лично ме не плаши топла зима. Уосталом, тек смо на прагу пролећа – каже Станко Рајић.
О томе колико је топла зима погодовала пчелама, за „Магазин” говори и Давид Мардешић, пчелар из Београда:
– Климатске промене, а нарочито климатски екстреми негативно утичу и на биљни и животињски свет па тако и на пчеле. За пчелињу заједницу најбоље је да зима буде хладна без већих осцилација у температури. Овако топли дани, као ове зиме, пре времена разбуђују биљке, а самим тим и пчелиња друштва. Ако после топлих дана наиђе хладан талас, не само да ће уништити добар део цветница, него ће и негативно утицати на развој пчелињих друштава.
Ипак и он се слаже да је још рано за процену приноса меда у овој сезони.
– Тешко је проценити приносе у овој години, али наши стари су говорили „каква леденица, таква меденица”. Што би у преводу значило да без добре зиме, нема великих приноса меда. Надам се да ће ова година бити изузетак – каже Мардешић.
Коначно више кошница
Он истиче да Србија има потенцијала за добре приносе и мед изузетног квалитета, али се боји да то нисмо довољно искористили. Уложено је много новца у повећање броја пчелара и кошница, а мало на едукацију и унапређење квалитета пчеларења. Морају се пратити дешавања у свету, али с друге стране, и прилагођавати се приликама.
– Некада је било далеко лакше пчеларити. Није било толико пчелињих болести, а и временске прилике су пчеларима ишле наруку. Сигурно да смо и ми пчелари допринели томе коришћењем разноразних непроверених суплемената и ко зна све каквих препарата. Тиме нисмо спречили ширење пчелињих болести и развој паразита, него смо ослабили имунитет наших пчелињих друштава. Да ли се то може поправити, остаје да видимо – наводи наш саговорник.
По становнику ни цела тегла
У Србији изгледа много више волимо да причамо о меду, него да га једемо. Наиме, по количини меда која се потроши по глави становника ми смо на зачељу.
– Немци троше између 9 и 10 килограма меда годишње по становнику, док смо ми на око пола килограма! Због тога наше људе треба више да упознајемо с тиме колико добра доноси редовно узимање меда, а тако ћемо променити и ову неславну статистику – верује Станко Рајић, председник Београдског удружења пчелара.
Шанса за бренд
Мардешић сматра да нема довољно системских мера за заштиту пчела и пчелињих производа, а самим тим ни потрошачи нису заштићени. Истина, појединачне акције повремено подигну велику прашину, али ефекти, како сматра наш саговорник, нису велики. Наравно, не треба одустати од сталне борбе и апела у овом правцу, закључује.
– Тржиште је немилосрдно, а ми смо мала држава која нема ама баш никаквог утицаја на светско тржиште. Шта нам преостаје? Само квалитетом пчелињих производа и адекватним маркетингом можемо доћи до правог купца. Брендирање наших производа и заштита географског порекла је једини прави пут – истиче Мардешић.
