Наша држава се налази у групи образовних система са слабијим резултатима на скали рачунарске и информационе писмености. Око једне трећине ученика у Србији (33 одсто) налази се испод првог нивоа рачунарске и информационе писмености. Прецизније, трећина наших ђака дигитално је неписмена, то јест не добацује до првог од четири нивоа скале којом се мере ђачка постигнућа на Међународном испитивању рачунарске и информационе писмености ИЦИЛС 2023. (International Computer and Information Literacy Study – ICILS). Овo истраживање је код нас, као велика новина у систему, први пут реализовано прошле године. Резултати су објављени јуче. У овој студији укупно је учествовало 132.889 ученика осмог разреда (углавном четрнаестогодишњаци), више од 60.000 наставника из 5.299 школа и 35 образовних система земаља учесница. У Србији истраживање је спроведено у 154 школе, а узорак испитаника чинило је 3.125 осмака и 2.224 наставника.
– У нашој земљи се око једне трећине ученика (33 одсто) налази испод првог нивоа рачунарске и информационе писмености, друга трећина (34 одсто) се налази на првом нивоу, док је остатак ученика распоређен тако да се око 27 одсто налази на другом и пет одсто на трећем нивоу. Чак 67 одсто ученика у Србији постиже постигнуће које је ниже од другог нивоа рачунарске и информационе писмености, што представља демаркациону линију која описује низак ниво самосталности у извршавању основних задатака и низак ниво критичког погледа на коришћење информација из различитих извора – закључак је стручњака Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ), који су код нас реализовали истраживање ИЦИЛС 2023.
За ученике који нису достигли други ниво рачунарске и информационе писмености, а то је код нас поменутих 67 одсто, наши стручњаци указују да ти ђаци немају задовољавајуће дигиталне компетенције потребне за ефикасно, ефективно и сигурно коришћење дигиталних технологија у школи и ван ње. Други ниво рачунарске и информационе писмености, како су објаснили, сматра се минималним стандардом за ефикасно коришћење дигиталних алата у образовању и за омогућавање појединцима да доносе информисане одлуке у дигиталној ери.
Сурова је истина да међу ученицима који су достигли четврти и најнапреднији ниво рачунарске и информационе писмености нема ниједног из Србије, како је јуче указала Катарина Алексић, национални координатор ИЦИЛС истраживања. Појашњено је да ђаци који постижу резултате на четвртом нивоу заправо показују највиши степен коришћења поузданих података, вредновањем корисности и кредибилности информација на основу садржаја и извора одакле потичу.
У Републици Србији просечно постигнуће на скали рачунарске и информационе писмености износи 443 поена, док је просечан резултат ИЦИЛС студије 476 поена. – Постигнућа ученика у Србији су нижа за 33 поена и ова разлика је статистички значајна – подвлаче стручњаци ЗВКОВ-а. Објаснили су и да је осим наше државе још девет образовних система испод међународног просека ИЦИЛС-a, а да су резултати ученика из Србије, који јесу на зачељу „ранг-листе”, на нивоу постигнућа вршњака из Уругваја и Босне и Херцеговине, бољи од само пет образовних система, а лошији од преосталих 25 земаља учесница истраживања.
– У односу на највиши резултат који је у ИЦИЛС 2023. постигла Република Кореја (540), заостатак Србије је преко 100 поена, а заостатак у односу на Чешку (525), као европски образовни систем са најбољим резултатима, износи 82 поена. Према томе, у односу на целокупно међународно учешће, Србија се налази у групи образовних система са слабијим резултатима на скали рачунарске и информационе писмености. Када се упореде постигнућа ученика из Србије са постигнућима њихових вршњака из референтних образовних система, уочава се да ученици из Словеније, Хрватске, Словачке и Чешке Републике имају значајно виша постигнућа у поређењу са Србијом, али и са ИЦИЛС просеком – део је анализе зналаца ЗВКОВ-а.
ИЦИЛС се иначе спроводи од 2013. године у петогодишњим циклусима, што значи да су до сада реализована три оваква испитивања. Наша држава први пут је учествовала у овом истраживању „са намером да се пронађе одговор на питање колико су наши ученици данас заиста спремни за живот у све дигитализованијем свету”, како се наводи у нашем званичном националном извештају који је објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ).
