Готово 318 милиона људи могло би да буде суочено са акутним недостатком хране у 2026. години, што је дупло више у односу на број забиљежен 2019. године, саопштено је из Свјетског програма УН за храну.
У извјештају се наводи да Свјетски програм УН за храну мора да постави као приоритет трећину оних којима је помоћ потребна, усљед смањења глобалног финансирања хуманитарних програма.
“Агенција планира да сљедеће године дође до 110 милиона најугроженијих људи, по процијењеном трошку од 13 милијарди долара. Међутим, тренутне прогнозе у вези са финансирањем указују на то да ће агенција успјети да испуни само половину тог циља“ упозорили су из агенције.
У извјештају се додаје да није вјероватно да ће се сљедеће године пронаћи рјешење за глобалну кризу са храном, усљед утицаја сукоба, екстремних временских услова и економске нестабилности
Поред непосредних узрока, све већу забринутост изазива и пораст цена основних житарица, које су у последње три године остале на историјски високим нивоима. Ово је нарочито изражено у земљама које зависе од увоза пшенице, кукуруза или пиринча. Високе цене хране значе да чак и регије које нису директно погођене ратовима или климатским екстремима трпе последице, јер домаћинства издвајају све већи део прихода на основне намирнице. За сиромашније земље, то директно утиче и на способност влада да финансирају социјалне програме, што додатно повећава број угрожених.
Још један забрињавајући фактор је пораст броја избеглица и интерно расељених лица. Према подацима УНХЦР-а, свет се суочава са највећим бројем расељених од Другог светског рата. Ови људи често немају приступ сталним изворима хране, чистој води или земљишту за производњу хране, што их чини високо зависним од међународне помоћи. WFP истиче да у многим кризним жариштима хуманитарне организације представљају буквално једини извор исхране за читаве заједнице.
Поред хитних интервенција, експерти упозоравају и на потребу за системским решењима, која обухватају дугорочна улагања у пољопривреду, отпорне сорте усева, иновативне методе наводњавања и јачање локалних ланаца снабдевања. Уколико се ова улагања не реализују, глобална нестабилност ће у наредним годинама само расти, а број људи у акутној несташици хране могао би да достигне и веће размере него што WFP тренутно предвиђа. Организација наглашава да је свет сада у „критичној тачки“, где ће одлуке донете у наредне две године одредити да ли ће се криза стабилизовати или драматично погоршати.
