У савременом свету, где се етичка питања све више преплићу са научним открићима и технолошким напретком, биоетика постаје кључна дисциплина у разумевању и решавању моралних дилема. Протонаместник Драган Поповић који се искључиво бави биоетичким питањима, представља истински ауторитет у занимљивим питањима савременог света. Његов рад на темама као што су претпостављена сагласност у контексту теологије људских права, мождана смрт у светлу политичких и идеолошких питања, као и етика утилитаризма Питера Сингера, указује на потребу за дубљим разумевањем и дијалогом у области биоетике.
Протонамесник Драган Поповић, рођен у Аранђеловцу 1971. године Након завршене основне и средње школе у родном граду, отац Поповић наставио je своје образовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Рукоположен за ђакона 2006. године, а затим за презвитера 2008. године, Поповић је своје пастирски пут започео у Крагујевцу под окриљем Епископа шумадијског г. Јована (Младеновића). Период између 2007. и 2009. године провео је у Атини на постдипломским студијама, након чега се вратио у Србију где је служио на парохији у Крагујевцу до 2013. године. Од 2020. године, налази се на докторским студијама на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Поред свог духовног рада, протонамесник Поповић је активан и у академском свету. Његов издавачки рад укључује монографију „Биоетика смрти. Утилитаризам и православље“, објављену 2022. године, која се бави комплексним питањима утилитаризма у контексту православне етике. Такође, превео је и приредио неколико значајних дела, укључујући „Фајумски портрети и византијска икона“ и „У ритму: етос линије у византијском иконопису“ Јоргоса Кордиса, као и „Хришћанска етика I“ Георгија И. Мандзаридиса. Његов рад на преводима и издавачким пројектима значајно доприноси разумевању и промоцији православне биоетике и етике у савременом свету.
Протонамесник Поповић је такође уредник и преводилац више мултидисциплинарних издања која се баве темама еутаназије и трансплантације органа из православне перспективе, што говори о његовој посвећености актуелним биоетичким дебатама. Његов најновији рад, „Биоетика. Синодски преводи православних цркава“, представља значајан допринос у области биоетике, наглашавајући његову улогу као моста између традиционалне теологије и савремених етичких изазова.
Анализа и критика савременог друштва, које све више тежи аутономном моралу и одбацивању хетерономног морала, отвара простор за дискусију о улози традиционалних вредности у модерном свету. Он истиче да је биоетика, коју неки сматрају изнуђеном облашћу која сабира резултате различитих научних дисциплина, заправо фундаментална за разумевање живота и смрти, као и вредности које друштво приписује обема. Поповићево дело нуди аутентично православно утемељење на Светим Оцима и савременој богословској мисији, што је од изузетног значаја за систематско приступање биоетичким питањима.
Кроз своје радове, Поповић такође истражује утицај трансхуманизма и утилитаризма на савремену етику, посебно у контексту рада Питера Сингера. Сингерова позиција против хришћанства и његово уверење да ће хришћански етос бити замењен етосом утилитаризма у одређеним биоетичким пољима, као што је абортус, представља изазов за традиционалне вредности. Поповићева књига, која се бави овим и другим сложеним питањима, представља значајан допринос дискусији и заслужује пажњу свих заинтересованих за биоетику и теологију, али и општа друштвена питања свих нас.
У светлу ових изазова, позвани смо сви на дијалог и напредовање у истини која ослобађа од заблуда и лажи. Важно је да се о питањима живота и смрти, и вредности једног и другог, не само пише и расправља, већ и да се о тим стварима одлучује на информисан начин. Књига свештеник Поповића нуди дубок увид у ове теме и може послужити као основа за даље истраживање и разумевање биоетичких питања у православној традицији и предању Светих Отаца. Бавећи се најпре проблемом претпостављене сагласности у контексту “теологије људских права”, а затим и питањем мождане смрти као политичко-идеолошког питања савременог, постмодернистичког света, посматраног из богословске перспективе и, на крају, испитивањем етике утилитаризма.
Погледајте нашу емисију са свештеником Драганом Поповићем:
