Да би смо разумели историју сукоба између Јеременије и Азербејџана, битно је нагласити да
сукоби између Турске и Јерменије на овој територији датирају од 1915. до 1918. године. Азери су
добили своју државу 1918. Међутим, ускоро улазе у састав СССР-а, тако да је на овој територији
владао мир готово седам деценија. Ова територија од 1994. године била је под контролом
Јермена. Међутим, Азербејџан је територије повратио у шестонедељном рату 2020. године, који
је завршен примирјем уз реакцију Русије.
Шта овај сукоб представља за територију Нагорно-Карабаха али и за Европу и свет, прочитајте у
даљем тексту.
Историја сукоба на овој територији сеже још од двадесетих година прошлог века. 1921. године,
склопљен је договор између Турске и такозваног „Совјетског Савеза“ који је регулисао мир на
овом подручју. Након распада Отоманске империје дошло је до оснивања Јерменске и
Азербејџанске територије да би настанком „Совјетског Савеза“ добар део Азербејџанаца бивао
насељен на територији етнички чисте Јерменске државе. Исто тако, након Турског геноцида над
Јерменским народом, где је пострадало више од милион Јермена, при размени становништва,
добар део Јермена је пресељен у територије које су већ биле насељене Азербејџанским
становништвом.
Сукоб је готово седам деценија био „страна реч“ на овим просторима, да би 1988. Године сукоб
поново ескалирао и дошло до тачке кључања.Војне снаге тадашњег „Совјетског Савеза“ су стале
на страну Јерменије и тако је било све до недавно, односно до 2020. године, када је на власт у
Јерменији дошла влада Никола Пашињана који је про-западно оријентисан.
Међутим, Русија није дозволила да Азербејџанске снаге у потпуности освоје ову територију и уђу у
главни град ове области, Степанакерт. Потписан је нови споразум, ипак, ни једна ни друга страна
нису биле у потпуности задовољне, што је, нажалост, отворило могућност за нови сукоб. Сума
сумарум, територија Нагорно-Карабаха је постала аутономна али у склопу Азербејџана, док су
Руске мировне јединице стале на граничне линије.
Дакле, у последње три године трају повремени сукоби где једна страна оптужује другу да су ушле
на њену територију и да на тај начин крше „договор“ .И сам председник Јерменске владе,
Пашињан је признао Нагорно-Карабах као аутономну територију али под заставом Азербејџана
што је довело до великог незадовољства код његовог, јерменског народа, коме је ова територија
еквивалент Косова и Метохије нама Србима. С тога долазимо и до војних вежби како америчке,
тако и јерменске војске које су вероватно резултат страха од политичких немира унутар саме
Јерменије. Унутрашњи немири додатно компликују ову ситуацију јер је 2020. године у сличној
ситуацији „за длаку“ избегнут државни удар и смена Никола Пашињана.
Сада, када смо упознати са целокупном политичком ситуацијом на тлу Јужног Каваза, поставља се
питање како је могуће зауставити овај сукоб и превазићи теже последице истог?
Узимајући у обзир да је влада Јеременије наклоњенија Сједињеним Државама, али и даље
приликом сукоба рачуна на своје руске пријатеље, док Азербејџан негује све боље односе са
Русијом, долазимо до закључка да је Русија једини фактор који може да спречи интензивније
сукобе на територији Нагорно-Карабаха као што је то било и 2020. године. Међутим, испреплетано
је много фактора и интереса, пре свега америчких и турских, јер су то првенствено државе којима
је наклоњенија влада Јерменије, односно Азербејџана.
Поврх свега, Русији није у интересу да сада, док су у сукобу са Украјином, још више ескалира сукоб
на територији Јужног Кавказа.
Колатерална штета свих ових догађаја кроз историју јесте обичан народ, који и поред тога
што је преживео један од највећих геноцида у историји човечанства, и даље не може мирно да
живи на својој територији, живећи у Чардаку ни на небу ни на земљи. Вероватно је потребно да
јерменски народ, као и српски, проживи Голготу, страдања и патњу у овом свету по угледу на
праведног Јова коме је након свих изгубљених животних битки било вишеструко враћено од
стране Бога. Можда нам то и даје одговор на једну од најчешћих социјалних тема а она
гласи:”Зашто праведници страдају,а грешници блаженствују“? Народ Нагорно-Карабаха мора да потражи своју шансу у новој геополитичкој подели карата.
Припремила редакција Компас инфо
