Локалитет се протеже западним ободом насељеног места Старчево, на левој обали Дунава, око 8 km од Панчева. У свету је познат по изузетним археолошким налазима на основу којих је култура средњег неолита (млађе камено доба) распрострањена на простору централног Балкана у периоду од VII до V миленијума старе ере (6200-5200 г.п.н.е.), добила име Старчевачка култура.
Шта представља Старчевачка култура?
Старчевачка култура представља најстарију културну групу неолита на простору централног Балкана. Из свог центра, који се налазио на простору Војводине, култура се ширила: у Црну Гору (долином Лима), Босну (долином реке Босне), у Славонију, Срем и Бачку, на део Трансилваније, у централну Србију и Косово и Метохију. Само насеље Старчево „Град“ налази се на речној тераси.
Насеља старчевачке културе ређе су била на осунчаним падинама на рубу мочварне равнице или долине (уз потоке или изворе). Објекти за становање најчешће су биле земунице овалне или правоугаоне основе са кољем које је сачињавало зидну конструкцију и пећима.
На самом локалитету Старчево „Град“ откривено је неколико земуница кружног и елипсоидног облика, пречника 2-6 m. Археолошким истраживањима локалитета старчевачке културе констатовано је одсуство издвојених простора за сахрањивање као и потпуно занемаривање било каквог погребног ритуала и дарова покојнику.
Покојници су били сахрањивани у јако згрченом положају, у самом насељу, врло често у већ постојећим отпадним јамама. Неколико оваквих гробова откривено је и на локалитету Старчево „Град“.
На локалитету Старчево „Град“ откривена је велика количина каменог и коштаног оружја и оруђа, као и велики број керамичких посуда сликаних белом, црном и црвеном бојом, која представљају главну одлику те културе. 2001. године нађена је остава луксузног сребрног накита у југоисточном делу најранијег латенског насеља.
Остава декоративних предмета састоји се од 160 сребрних предмета, 129 перли од ћилибара, 2 сребрна прстена и 2 привеска направљена од очњака смеђег медведа. Тежина свих предмета после конзервације износи 2300 грама.
Пионир археологије Миодраг Грбић први је системски проучавао локалитет
Грбић је 1928. године открио седам јама са културним остацима. Те јаме биле су кружног и елипсоидног облика пречника од два до шест метара, дубине од 1,20 до 2,50 метра. Према Грбићевом мишљењу, две јаме биле земунице (трагови огњишта), три јаме служиле су за отпатке, док су у двема нађени земни остаци тадашњих житеља.
Радови овог истраживача призвали су америчку археолошку експедицију коју је предводио Владимир Ј. Фјукс, те су сондажна истраживања и пробни радови обављени 1931. Годину дана касније, локалитет Старчево Град подлеже озбиљнијем и обимнијем ископавању.
Тада је откривено девет јама, а како је тврдила Драга Аранђеловић Гарашанин (докторска дисертација Старчевачка култура), по остацима зидова или пода, могло се закључити да су неке служиле за становање, док су неке, вероватно у секундарној употреби, послужиле за сахрањивање, чему сведоче пронађени скелети.
Старчевачке јаме биле су овалне и четвроугаоне земунице, али се не може са сигурношћу тврдити како је изгледала њихова кровна конструкција.
Код две јаме нађени су бунари дубине до око четири метра, што може да допринесе тези да земунице у неком тренутку нису више биле привремена станишта.
Како Драгослав Срејовић и помиње (Историја српског народа I – Културе млађег каменог доба на тлу Србије), почетак средњег неолита и карактерише стабилизација културе земљорадника, њихово везивање за поседе, а сточарство, којима се такође овај преисторијски човек бавио, своди се на гајење оваца, коза…
Неолитска револуција
Некадашњи житељи Старчево Града, судећи према археолошким проналасцима, и даље су се бавили ловом и риболовом, а показали су се и као вешти грнчари. Иако се сматра да су се бавили примитивном земљорадњом, на овом локалитету нису откривени остаци жита.
Међутим, Драга Аранђеловић Гарашанин закључује да присуство фрагмената жрвња, секира у облику обућарског калупа и остатака плеве и сламе у кућном лепу и тзв. грубој керамици говоре о почетку гајења житарица.
Земунице на овом локалитету биле су богате различитим материјалима, а посебно керамиком, посуђем и њеним фрагментима. Уз предмете од печене земље, као што су пршљенови за вретена, често неправилног облика, нађени су и тегови, тј. пловци различитих облика.
Ископана су разна оруђа од камена и кости, а претпоставља се да су служила управо за обраду керамике, за шта је било потребно и времена и истрајности, као и за глачање камена.
Поред секира пљоснатог типа и оне поменуте, у облику обућарског калупа, међу каменим материјалом нашли су се и мала троугла секира, фрагменти длета различитих величина, као и камени ножеви углавном неправилног облика и пробушене камене игле. Коштаних артефаката било је поприлично и сви су били лепи и занимљиви и у погледу облика, и у погледу обраде.
О свакодневном животу неолитских људи сведоче и бројне шпатуле/гладилице, необичан тип игле за плетење мреже, нека врста шила, као и амулети или дугмад, не може се са сигурношћу утврдити.
