Прича каже да су, када је Станоје имао свега 14 година, око јесени 1777. године, при скупљању харача, Турци претукли његовог оца пред целом породицом, после чега је овај пао у постељу, а затим умро. Младог Станоја, ова сцена прогањала је до краја живота.
Како би га сачувала од тешких послова на селу, мајка је Станоја дала на абаџијски занат, а ту је научио и да чита и да пише. Ускоро је имао сопствену радњу, посао му је добро ишао, а богатство се увећавало.
Ипак, сећање на неправедно страдалог оца стално га је мучило.
Човек који се одрекао титуле вожда
На позив Карађорђа да се придруже борби против Турака, Станоје се одазвао. Његово прво учешће почело је приликом освајања тврђаве Рудник. Карађорђе га је брзо заволео, Станоје га је свуда пратио и ускоро постао његова десна рука. Двојица хајдука били су побратими, а по неким изворима вожд је Главашу био стари сват или чак кум на свадби.
Станоје Главаш заувек ће остати упамћен по томе што се одрекао титуле вожда и вође Првог српског устанка у корист Карађорђа Петровића. На Скупштини у Орашцу, 1804. године, Главаш је рекао: “Него, ви узмите за врховног вожда Карађорђа, којег ћу ја први слушати, који је бољи од мене и од свију нас, а ја ћу чинити што могу, као до сад”.
Тако је и било. Главаш се истакао у боју на Делиграду и опсади Београда. Са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију.
Био је „страх и трепет“
Главаш је због своје хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устанку и популарности међу обичним народом био стално под пратњом људи београдског везира – Сулејман-паше Скопљака. Легенда каже да су га се Турци толико плашили да ни име нису хтели да му изговарају “да не чује зло”.
Турци су Станоја Главаша убили 25. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше искасапивиши цело његово тело и одсекавши му главу. У близини места погибије, у једној јарузи поред пута, првобитно је био и сахрањен.
Главу су Турци однели Сулејман-паши на увид, после чега је дуго стајала окачена испред београдске Стамбол капије, а затим је нестала, да би се касније појавила сахрањена са телом.
Постоје две верзије приче о томе како је глава доспела до гроба. По једној, главу је кришом ноћу скинула Главашева полусестра Марија. По другој, њу је откупила Станојева сестра Стана од једног Турчина, крадом, од дела братовљевог блага.
Како било, цело тело је 1902. године пренето у посебну камену гробницу у дворишту цркве Светог Архангела Гаврила у селу Баничина у данашњој општини Смедеревска Паланка.
Манифестација „Дани Станоја Главаша“ у Глибовцу
Традиционална манифестација „Дани Станоја Главаша“, посвећена је познатом јунаку из Првог српског устанка. Одржава се од 2005. године у његовом родном селу Глибовцу, код Смедеревске Паланке.
Пут до Глибовца учесници ове јединствене светковине, на фијакерима и коњима, започињу од конака у центру града, који носи име неустрашивог харамбаше и највернијег пријатеља и кума вожда Карађорђа. Кратки предах и паузу, на путу до Глибовца, праве на извору Булине воде, где је Станоје Главаш често долазио, а затим у дворишту основне школе и у црквеној порти показују своје знање и умеће.
Награда победнику – харамбаши, састоји се од печеног прасета, новчане награде и прелазног јатагана харамбаше.
Главну атракцију манифестације представља надметање за титулу харамбаше у следећим дисциплинама: скок у даљ из места, бацање камена с рамена, борба на греди, обарање руку, надвлачење клипка и бацање потковице. Други део програма резервисан је за наступе културно-уметничких друштава, позоришних уметника, познаваоца српске историје, етноизложбе и сл.
