БЕЗ нуклеарне енергије неће бити енергетске сигурности. Она је добила кључни значај на глобалном тржишту и постала је незаменљива у борби против емисије штетних гасова. Србија у овој области заостаје, али је спремна да то промени.
За разлику од традиционалних великих нуклеарних електрана, мали модуларни реактори се склапају у фабрици, његове димензије су мање, па могу да се транспортују до изабране локације где се онда монтирају. Потребно је мање воде за њихове хлађање и могу се поставити на местима која нису погодна за веће нуклеарке. Осим тога, нижи су трошкови и краће је време изградње, а могу се постепено додавати у складу са растућом потражњом за енергијом.
Мали модуларни реактори, познати и као СМР, су максималне снаге до 300 мегавата електричне енергије, за разлику од великих нукларних електране које имају снагу преко 1.000 мегавата. Међутим, масовна производња и широко распрострањено коришћење СМР очекује се тек око 2040. године, док се за неке прототипне јединице процењује да би могле да постану оперативне између 2030. и 2035. године.
Прва у свету плутајућа нуклеарна електрана „Академик Ломоносов“, која производи енергију из два СМР од 35 мегавата, покренута је 2019. године, и до данас је остала једини комерцијално оперативни пројекат, а налази се у Чукотки. Електрана је дугачка 144 метара, широка 30, а тешка 21.000 тона. Пројектована је да ради око 40 година.
Како се наводи на порталу Међународне агенције за атомску енергију, други мали модлуарни реактори су у изради или у фази лиценцирања у Аргентини, Канади, Кини, Русији, Јужној Кореји и Сједињеним Америчким Државама.
Председник Надзорног одбора у предузећу „Нуклеарни објекти Србије“, Илија Плећаш, каже да наша земља није у могућности да инвестира у класичну нуклеарну електрану, али може у мале модуларне реакторе.
– Одавно говорим да без нуклеарне енергије нема будућности – каже за наш лист Плећаш. – – Нукларна енергија је скупа, али једино могућа. Она је једина будућност, јер за 250 година неће бити ни угља, ни нафте ни гаса.
Земље које, како додаје, хоће да опстану и да развијају своју индустрију, морају да размљишљају како да обезбеде нуклеарну енергију. Он истиче да Србија мора под хитно да укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана који постоји од 1989. године, као реакција на катастрофу у Чернобиљу. Подсећа да су Хрвати и Словеници то урадили и да имају свој нуклерни програм, док је нас то спречило да образујемо стручне кадрове из те области. Према његовим речима, то је велики проблем, али оцењује да Србија може нешто да уради и са мало стручњака који су нам још остали.
ИЗ АТОМА 10 ОДСТО СТРУЈЕ НА ПЛАНЕТИ
ИЗ нуклеарне енергије сада се прави 10 одсто струје на свету. Неке земље, попут Француске добијају 70 процената електричне енергије из нуклеарки. На порталу Агенције за атомску енергију се наводи да 30 земаља тренутно ради на нуклеарним електранама. Како се указује, мали модуларни реактори (СМР) имају нижи почетни капитални трошак по јединици, али њихова економска конкурентност тек треба да се докаже у пракси. Европска комисије констатује да су СМР веома погодни да замене постројења на фосилна горива, омогућавајући задржавање висококвалификованих радних места у областима погођеним затварањем таквих постројења.
