Док се трговци жале и укидају акције због одлуке Владе Србије да им ограничи марже, председник Србије одговара да га то не брине, а и даље је нејасно имају ли мере позитиван ефекат по грађане. Реч дана постала је „маржа“, попут симбола за профит трговинских ланаца. Шта је заправо маржа?
У трговини, маржа је разлика између цене по којој је трговац набавио робу (набавна цена) и цене по којој је продаје купцу (продајна цена).
Али ова разлика није чист профит трговца, јер из те разлике трговац мора да подмири своје трошкове пословања – плате радницима, транспорт, закуп, порез и слично.
Ово се зове и бруто маржа, а тек кад се одбију сви трошкови добије се чиста профитна стопа – нето маржа.
Од почетка септембра почела је да се примењује одлука Владе Србије о ограничавању трговачке марже на 20 одсто за 23 групе производа.
Државни врх је заузео став да су цене у продавницама високе због самих трговаца, што они негирају. А пре две године спроведена су и истраживања чији је циљ био да се испита висина трговинских маржи и њихов ефекат на цене.
Шта кажу истраживања
Те 2023. године, када се видело да је инфлација у Србији дуготрајнија него у Европи и региону, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изнела је податак да су трговинске марже неоправдано расле.
Стручњаци НБС анализирали су финансијске извештаје пет највећих трговинских ланаца, које нису именовали, и утврдили да су трговачке марже у 2022. повећане за 36,6 одсто у односу на 2019. годину.
НБС је објавила да је већина од девет највећих малопродајних ланаца повећала маржу у 2022. години у односу на годину дана пре тога, пише Нова економија.
Трговци су тада тврдили да је нето профитна стопа малопродаје свега 2,8 одсто, као и да су имали раст трошкова пословања, међу којима су плате, одржавање, електрична енергија и слично.
Према подацима НБС, нето профитна маржа у 2022. години јесте износила 2,8 одсто, али је претходне године била 1,8 одсто, што показује раст. Такође, у НБС су рекли да је раст трошкова пословања трговаца неутралисан падом нематеријалних трошкова и амортизације.
Исте године, за потребе Владе Србије, Републички завод за статистику је спровео Истраживање о приходима од продаје прехрамбених производа у унутрашњој трговини, као и Истраживање о структури прихода од продаје производа прехрамбене индустрије од 1. јуна до 1. новембра 2023. године.
Дефинисана је листа од 31 основног прехрамбеног производа, подељена у осам група: Поврће, Хлеб и житарице, Уља и масти, Свеже месо, Млеко, сир и јаја, Ферментисани млечни производи, Риба и Кафа и шећер.
За сваки производ су прикупљени подаци о приходу од продаје робе, набавној вредности продате робе и реализованој маржи.
Истраживање је показало да је просечна стопа бруто марже за све посматране субјекте у трговини на мало прехрамбеним производима износила 14,9 одсто.
Двадесет највећих трговинских ланаца („Водећих 20“) имало је удео у укупном промету прехрамбених производа од око 83 одсто. Највећа три имала су удео од 48,9 одсто, према истраживању РЗС.
Просечна стопа бруто марже за све производе код „Водећих 20“ износила је 14,6 одсто, при чему је највиша просечна маржа износила 23,8 одсто, а најнижа 5,1 одсто.
У групи преосталих трговина, просечна маржа била је нешто виша – 16,9 одсто.
С обзиром да унутар групе „Водећих 20“ нису забележене значајне разлике у просечним малопродајним ценама посматраних производа, више марже код појединих субјеката у трговини на мало, поготову код већих трговинских ланаца, могу се објаснити повољнијим условима при набавци робе од добављача, како са домаћег тржишта, тако и из увоза, од конкуренције, закључио је РЗС.
„Истовремено, овакви резултати указују на то да раст малопродајних цена у највећој мери потиче од високих трошкова производње ових производа (високе цене инпута у производњи и ниска економија обима)“, наводи се у истраживању.
Шта кажу трговци
Од трговачких ланаца, о мерама Владе до сада се огласио Делез, који у Србији управља Макси супермаркетима.
Ова компанија саопштила је да је у 2024. години остварила нето профитну маржу од 4,4 одсто.
„Дакле, од сваких 100 динара потрошених у нашим продавницама, 4,40 динара остаје као профит компаније након што се покрију сви трошкови – од добављача и зарада запослених, до пореза, закупа и осталих издатака“, саопштио је Делез.
Као „кривца“ за високе цене хране означили су инфлацију, чији је утицај „очигледан“, према саопштењу Делеза.
Из ове фирме наводе да ограничене марже на 20 одсто имају негативан утицај на њихово пословање и да ће захтевати „значајна прилагођавања“ за компанију и пажљиву анализу свих оперативних аспеката који укључују добављаче, логистику, радна места и инвестиције.
„Остајемо отворени за разговоре са Владом и другим релевантним актерима како бисмо заједнички дошли до решења која могу допринети смањењу инфлације, уз очување здравог и одрживог тржишног окружења“, наводи се у саопштењу.
Из саопштења је очито да трговци не сматрају да имају превисоке профитне стопе. Ипак, питање је да ли грађани деле ову перспективу, када се погледају подаци о приходима великих ланаца.
Тако је на пример Делез у 2024. години од продаје робе у Србији приходовао 165,5 милијарди динара, а када се одбију сви трошкови, нето профит предузећа износио је 7,4 милијарде, или 63,4 милиона евра.
