Србија има 10 ветроелекрана — на који начин би оне могле да умање цену струје?

Популарност електрана које користе снагу ветра у порасту је широм света због њихове дугорочне економске исплативости, али и улоге које имају у очувању животне средине.

А како коришћењем ветра и ваздушних струја можемо добити енергију? Снажним кретањем ваздуха које покреће сунчева енергија настаје ветар. Он делује аеродинамичном силом на пропелере ветротурбине и тако се кинетичка енергија ветра претвара у механичку или електричну енергију.

Коришћење струјања ваздуха за производњу енергије није изум новог доба – у Персији, данашњем Ирану, енергија ветра коришћена је за прераду пшенице у млиновима који подсећају на данас познатије ветрењаче.

Прве ветроелектране су настале у САД 40-тих година прошлог века

Проналазак електромотора у 19. веку означио је почетак експеримената у производњи електричне енергије, а коришћење ветра у производњи доживело је замах 1930-их.

У то доба је у Сједињеним Америчким Државама почела градња првих ветроелектрана, постројења у којима се вршила електромеханичка конверзија енергије ветрa.

Што се тиче Србије, општина Алибунар је је једна од општина са највише ветропотенцијала у Србији, па није ни чудо што је пре једанаест година почела изградња првог ветропарка у јужном Банату баш на ободима те општине, на атарима К.О. Владимировац, Банатски Карловац и Николинци.

После пет година, септембра 2018. почео је са радом ветропарк Алибунар, са 21 турбином, које су производиле струју снаге 42 мегавата, што је количина довољна за потребе 38.000 домаћинстава са просечном потрошњом струје.

Ветроелектрана „Алибунар 1“

Пет година касније, октобра 2023. отворена је и друга ветроелектрана, „Алибунар 1“, у већинском власништву словеначке фирме „Рудис“, која је пре годину дана купила вршачки „Балкан електрик“, који је већ имао важећу грађевинску дозволу за изградњу ветропарка.

Ова електрана, снеге девет мегавата, са три турбине, производи између 27 и 29 гигаватчасова електричне енергије годишње, што је довољно за снабдевање 6.000 домаћинстава, саопштено је из „Рудиса“.

Вредност инвестиције износила је 15.522 милиона евра, а 75 одсто новца обезбедила је Нова љубљанска банка, а на основу кредита са роком доспећа од 15 година. Компанија „Рудис” поседује 25 одсто вредности инвестиције.

Три ветротурбине електране повезане су са постојећом трафостаницом „Алибунар мини”, преко које се струја испоручује и са ветропарка изграђеног 2018. године.

Увертира за други талас инвестиција у енергију ветра у Србији

Могло би се рећи да ветропарк Алибунар 1 представља увертиру за други талас инвестиција у енергију ветра у Србији.

Укупна снага првих осам изграђених ветропаркова износи 398,3 MW. Последња ветроелектрана пуштена у рад била је „Чибук“.

Пуштањем у рад „Криваче“ Србија је званично добила десети ветропарк.

У овој табели је списак свих десет ветропаркова у Србији и њихових оснивача.

У квоти је и ветропарк Пландиште, снаге 102 MW, који је у изградњи. Костолац, снаге 66 MW, није у квоти, али се очекује да ће његова изградња бити завршена до краја 2024.

Сличност овог пројекта са оним који је „Рудис“ завршио, јесте да имају капацитет мањи од 10 MW што значи да могу да буду повезани на дистрибутивну мрежу, а не на преносни систем.

Ипак, очекује се да други талас предводе пројекти који су победили на првим аукцијама у Србији. У августу су субвенције државе освојила четири пројекта, која су испунила квоту од 400 MW.

Шта то значи за потрошаче електричне енергије у Србији?

Обновљиви извори енергије би могли да умање цену струје за грађане уколико су на одговарајући начин спроведени на мрежу снабдевања.

Но, модел по којем се тај процес одвија у Србији може имати супротан ефекат.

„Да бисте пустили ветар у мрежу, сваки оператор ветра у цену мора да угради део који плаћа Електропривреди Србије за приступ мрежи.“Цену струје ће толико оптеретити обновљиви извори, да ће људи код нас практично замрзети ове изворе енергије“, тврди Звездан Калмар.

Важна је и просечна снага ветра на одређеном поднебљу, као и стабилност струјања ваздуха на том месту.Ветрогенератори се углавном постављају на великим висинама, јер су тамо струјања ваздуха учесталија и јача. Хоризонталне ветротурбине, познате и као модерне ветрењаче, чешће се могу видети у ветропарковима, како у свету, тако и у Србији.Постоје и вертикалне које се ређе употребљавају.

2021. године је тадашња министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић истакла је у да је циљ Владе Србије да до 2040. године најмање 40 одсто енергије долази из обновљивих извора.

Међутим, Звездан Калмар, координатор за енергију и климатске промене у Центру за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) сматра да пракса у нашој земљи изгледа нешто другачије.

„У овом тренутку у Србији ветроенергија није зелена енергија, нити ће то бити.То ће се десити искључиво онда када она не буде интегрисана у систем уз помоћ енергије која долази из угља“, објашњава он.

За интеграцију у систем сагорева се додатна количина угља у термоелектранама.

На тај начин долази до повећања загађења ваздуха, а може доћи и до економских губитака.

Неопходно је одржавати ниво рада блокова у термоцентралама због стабилности мреже и у тренуцима када се у систем пушта енергија из обновљивих извора, угаљ у тим постројењима сагорева се у „празно“, каже Калмар.

„Држава је због тога намерно минирала процес имплементације обновљивих извора увођењем квота и лимитираним издавањем дозвола за изградњу“, тврди он.

По његовом мишљењу, решење би могло да представља коришћење хидроцентрала или батерија које нису литијумске.