Иако је извоз Србије у последњих неколико година доживео значајан раст, што указује и на све већу интеграцију земље у глобалне трговинске токове, стручњаци не мисле да су остварени резултати добри онолико колико би могли да буду.
Према подацима Републичког завода за статистику, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-мај 2024. године износи 30.152,1 милиона долара, што представља раст од 1,1 одсто у односу на исти период претходне године.
Робна размена је највећа са Немачком, Италијом и Русијом
Спољнотрговинска робна размена највећа је са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 61,1 одсто укупне размене. Наши највећи купци су Немачка, Италија, Русија, а веома значајне дестинације су и земље региона, пре свега, Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина.
Милан Простран, агроекономски аналитичар, сматра да је Србија у стагнацији када је у питању спољнотрговинска размена, а не само када је у питању извоз.
“Наиме, укупна спољнотрговинска размена када је у питању извоз се креће око 3,3-3,4 милијарде долара. Оно што није добро је чињеница да се са друге стране увоз повећава. Он је пре десетак година износио 1,2-1,3 милијарди долара, а сада је достигао 2,2-2,3 милијарде долара, тако да је тај салдо још увек на срећу Србије позитиван за неких милијарду долара”, истиче Простран у разговору за Biznis.rs.
Није достигнут потпуни потенцијал у трговини
Међутим, он истиче да се на основу пројекција и предвиђања веровало да Србија има више потенцијала, али смо „на жалост, достигли ниво који није био пројектован“. Према његовим речима, три су кључна разлога за такво стање – одсуство спољнотрговинских компанија, извоз сировина уместо готових производа, и смањен сточни фонд на нивоу целе земље.
“Нама су у том послу у спољној трговини много помагали Genex, Прогрес, Агро Војводина… Концепција је била таква да свака република и свака покрајина има своју спољнотрговинску кућу која је била добар државни партнер када је извоз у питању”, каже Милан Простран.
У нашој робној размени доминирају сировина и полупроизводи
Говорећи о данашњој ситуацији саговорник портала Biznis.rs истиче да у нашој робној размени није добро то што доминирају сировина и полупроизводи, и то “пре свега у случају берзанских производа, попут кукуруза и пшенице”.
“Оно што је изостало у спољнотрговинској размени је оно што је некада доминирало – месо и прерађевине од меса. За то има много разлога, а први је тај што ми десетковали и сточарску производњу свели на једну црвену линију”, објашњава Милан Простран и напомиње да је прогноза таква да ћемо се или потпуно угасити као земља произвођач меса или ћемо се класификовати као увозник.
Које пољопривредне производе извози Србија?
Када је реч о пољопривредним производима које Србија извози, на врху листе су житарице (пре свега пшеница и кукуруз), затим воће (малине, које су један од највреднијих извозних производа, као и јабуке, шљиве и брескве), поврће (купус, парадајз, краставци и паприка) и дуван који такође представља значајан удео у извозу.
Такође, споразум о слободној трговини са Кином требало би да омогући извоз многих пољопривредних производа у Кину без царине, што отвара нове прилике за српске произвођаче. Споразумом је обухваћено 10.412 производа из Србије и 8.930 из Кине.
