Никола Јокић је освајач три МВП титуле и једне награде за најкориснијег играча великог финала лиге. У најефикаснијој сезони у каријери, наш ас је бележио 27.1 поен у просеку. Ове сезоне је тај просек „пребацио“ за огромних 5 поена, након 19 утакмица Јокић бележи 32.3 поена. Лидер лиге по броју поена у просеку је Јанис Адетокумбо, који има тек 0.2 поена по утакмици више.
Јокић је најбољи у лиги у шуту за три поена
Да, невероватни проценти у шуту за три поена јесу велики део тога. Никола је погодио половину тројки које је упутио ка кошу, што је, разумљиво, његов убедљиво најбољи проценат у каријери, далеко боље од 39.6% колико је погађао у сезони 17/18, што је још увек рекорд, што се Јокића тиче.
Ипак, када се погледа дубље, тај врхунски процент за три поена се потире са нешто слабијим (за Јокићеве стандарде) шутем за два поена. Рачунајући последње три сезоне, Никола је на просеку од 65% успешности у шуту за два поена, а ове сезоне МВП погађа „тек“ 57.7% шутева унутар линије за три поена, што је Јокићев најслабији проценат још од 2019. године.
Пад у процентима није се поентерски осетио зато што узима значајно више шутева за два поена, неголи икада у каријери, чак 17.4 по утакмици, тачно 2.5 шутева више од прошле сезоне. Тих 14.9 покушаја по утакмици, из 24/25, тренутно је, до завршетка ове, највише што је узимао у каријери.
Утицај Расела Вестбрука на игру Јокића и Денвер Нагетса
Али зашто? Због чега је овај некада и претерано пасивни, тимски оријентисани кошаркаш напрасно одлучио да коначно узме значајно већи број шутева по утакмици? Тајна је у томе што се ове сезоне налази у много више поентерски „лаких“ ситуација. Тајна је Расел Вестбрук.
Морам признати да, и поред огромних бројки које је испоручивао у прошлости, никада га нисам сматрао неким врхунским додавачем, односно нисам га, у својој глави, позиционирао раме уз раме са најбољим играчима лиге у том сегменту игре.
За мене, он је био неко ко је на врхунски начин користио своје атлетске способности и тиме „пумпао“ број асистенција. Гледајући његове наступе у Денверу, поготово сарадњу са Николом Јокићем, морам признати да сам опасно погрешио. Вестбрук је сигурно најбољи додавач који је заиграо у дресу Нагетса током читаве „Јокић ере“.
Вестбрук је Јокићу до сада асистирао 51 пут
На 19 утакмица колико су одиграли до сада, Вестбрук је Јокићу асистирао већ 51 пут. Имајте на уму да је Расел утакмице обично почињао са клупе и да просечно игра испод 25 минута.
Уколико би пробали да направимо неку рачуницу, узимајући у обзир да ће обојица пропустити по неки меч до краја сезоне, па рецимо да заврше на по 70 одиграних утакмица, а користећи досадашњи узорак, сезону ће вероватно завршити са неких 170-180 асистенција ка најбољем кошаркашу планете.
Највише асистенција Николи, у току једне сезоне, поделио је Монте Морис, 159 и то 2021/22. Никола и он су те сезоне одиграли 68 утакмица заједно. Џамал Мареј је прошле године успео да пронађе MVP-a за поене 151 пут, што је најбоља бројка шампионског двојца Нагетса. Монте је у поменутој сезони играо 30 минута у просеку, Џамал је прошле године играо преко 31 минут просечно.
Најбољи додавачко-поентерски двојци претходне сезоне
Расел ће, уколико их обојицу здравље послужи, комотно пребацити ове бројке, у много мање минута. Поређења ради, ово су додавачко поентерски двојци који су пребацили цифру од 170 асистенција прошле сезоне:
– Тајрис Халибартон за Мајлса Тарнера, 215.
– Домантас Сабонис за Кигена Мареја, 186.
– Леброн Џејмс за Ентонија Дејвиса, 173.
– Тајус Џоунс за Кајла Кузму, 171.
Како сада Јокић игра на посту?
Јокић на изузетан начин користи своје огромно тело, да зазида, „пинује“ свог чувара на посту, а Вестбрук је први играч у Јокићевој ери који у тим ситуацијама чини оно што сам Никола обично ради – практично „убацује“ лопту у простор, у ком противнички играч не може да је дохвати. Ово су неки од најлакших погодака у каријери Николе Јокића.
Никола је на последње две утакмице постигао укупно 104 поена, Вашингтону је убацио рекордних 56, а ноћ касније постигао је 48 поена у демолирању Атланте. Расел Вестбрук је директно асистирао за чак 36.
Сви ми који пратимо Денвер дужи низ година, делимо ту муку, колико је само тешко било дотурити лопту уопште до Јокића на посту, до пре само пар сезона. Ово што тренутно гледамо је можда и веће олакшање за нас навијаче, него за самог Николу Јокића. Шалу на страну, он лакше поене, у низу, није постизао никада. Надамо се да ће момци наставити са овом праксом.
Проблеми Денвер Нагетса ове године
Све ово лепо изгледа на терену и у статистичким подацима, међутим, игра Денвер Нагетса је ове сезоне далеко од задовољавајуће. Нагетси играју топло-хладно, само и једино на крилима Николе Јокића, а када он није на терену, игра Нагетса изгледа као игра једне просечне Еврокуп екипе.
Међутим, то је и логично јер сем Џулијена Стротера
и Расела Веструка (који је далеко од Расела из најбољих дана и времена из Оклахома Тандера) нико од преосталих играча са клупе нема квалитет за НБА лигу, а камоли за контендера за титулу.
Џамал Мареј је непрепознатљив на терену, тек је на 17,8 поена, 6,2 асистенције и 4 скока по мечу, уз 33,3% за три, што је за његове стандарде испод сваког просека, ако узмемо у обзир да је прошле године потписао максималан уговор са франшизом из Коларада.
Ништа бољи није ни Мајкл Портер Џуниор који који не оправдава максималан уговор који је као и Мареј потписао прошле сезоне. Бележи равно 19 поена уз 7,1 скок и 2,9 асистенција по мечу. Његов проценат за три је нешто бољи од Џамаловог, 38,8%, али ако узмемо у обзир да овај играч има већи уговор од једног Кевина Дурента, ово је по свему судећи био лош потез Денвер Нагетса.
Које још недостатке има екипа из Колорада?
Наиме, највећи проблем Денвера лежи у томе што је Ерон Гордон често ван терена због повреда и одбрана итекако пати када он није у тиму, док је Кристијан Браун можда и једина светла тачка уз Николу Јокића у овој екипи.
Недостатак Кентејвиуса Колдвел Поупа и Бруса Брауна из шампионског тима се итекако осети, с’ тога ће Нагетси морати да буду изузетно активни на тржишту приликом следећег „Trade deadline-a“. Једноставно, Никола Јокић је далеко најбољи кошаркаш света и мора да буде окружен бољим играчима (или играчима у бољој форми) јер је ово једна агонија која из дана у дан представља траћење времена, лика и дела једног генерацијског талента који у скорије време неће бити виђен у свету кошарке.
