У новонасталом геополитичком контексту, Русија и Кина су се удружиле на Северном полу, формирајући снажно савезништво, посебно истакнуто кроз изградњу Северне морске руте. Истовремено, Америка је унилатерално прогласила нове територије у поларном подручју, укључујући делове Атлантика, Пацифика и Мексичког залива, притом одбијајући да признају УН-ову Конвенцију о праву на море.
Ове одлуке могу потенцијално изазвати напетости, а неки стручњаци упозоравају да би се чак могле тумачити и као претња Русији, која има значајан удeо у Арктику. Осим тога, санкције против Русије довеле су до распада Арктичког савета, кључне платформе за међународну сурадњу међу арктичким земљама па би тако Северни пол, где су највећа рудна богатства, могао постати примарна амбиција Америке и ново ратно упориште.
Русија има права на 1,7 милиона квадратних километара
Русија је успешно остварила признање суверенитета на морском дну Северног пола од стране Комисије УН за границе морског дна у фебруару 2023. На основу геолошких и геофизичких истраживања спроведених од 2002. до 2019., Русија је добила подршку за своја права у централном Арктику на око 1,7 милиона квадратних километара. Докази су прихваћени на научној основи, а додатни материјали су предати за још 300.000 квадратних километара територије. Одлука Комисије УН представља фактичко признање суверенитета Русије, али се очекује даљи процес усаглашавања са Данском и Норвешком, чланицама НАТО савеза. Оцењује се да је ова одлука кључни корак који осигурава права Русије на природна богатства Арктичког морског дна, користећи правне механизме и међународне законске норме.
Значај Северног Пола
Од изузетне важности је битно нагласити значај Северног пола као подручја богатог неоткривеним ресурсима, попут нафте, природног гаса, уранијума, злата, дијаманата и метала ретких земљишта.
Процењује се да дно мора на Северном полу садржи око 22% неоткривених светских резерви нафте и минерала. Укупне резерве природног гаса на овом подручју износе око 1.550 билиона кубних метара, што би могло задовољити светске потребе током 14 година.
Русија спроводи обимна истраживања и припрема експлоатацију ресурса у свом делу Арктика, али западне санкције услед рата у Украјини отежавају овај процес. Значајан део санкција се односи на технологију која се користи у истраживањима, а која се увози са Запада, а Русија процењује да 60-70% истраживања зависи од увозне опреме. Проблеме са санкцијама покушава привремено превазићи сарадњом са Кином, али се наглашава потреба за развојем сопствене технологије како би се избегла зависност од других земаља.
У овом контексту, битно је нагласити и штету коју је проузроковао и споразум Бејкер-Шевернадзе из 1990. године, када је СССР уступио Америци делове Северног пацифика у Беринговом мору. Ова штета није само економска, већ и стратешка, јер је омогућила Америци близину Северног морског пута, који Русија сматра својом ексклузивном зоном, док Америка одбија ексклузивност Русије над Северном морском рутом.
Сагледавајући понашање Америке и њених савезника, једино решење на овој територији био би рат.
Међутим, рат у Украјини је показао да је тренутно снага Америке и њених савезника лимитирана, плус ако узмемо у обзир то да је Русија већ одавно изградила јаку војну инфраструктуру на подручју Северног пола, за њих ратни сукоб не би био паметно решење.
Западу би било потребно више од 15 година да развије ту мрежу база, подморница, аеродрома итд, под условом да се Русија не развија на овом тлу, а Запад да одмах прионе на посао.
Ледоломци и трговачке везе су кључни фактор
Ситуација на Арктику постаје изазовна за Запад, посебно за Сједињене Америчке Државе, због недостатка ледоломаца, кључних за операције у том региону. Русија се истиче са седам нуклеарних и 30 дизел-моторних ледоломаца, док Америка има само два на дизел погон. Кина и Канада такође имају значајан број ледоломаца. Русија, Кина и савезнице стварају моћно савезништво на Арктику, развијајући инфраструктуру, посебно Северну руту, која може постати кључни трговачки пут.
Геополитички и геоекономски аспекти ове ситуације наглашавају да санкције неће значајно нарушити односе између актера. Запад зна да су санкције суштински ратни инструмент, али поставља се питање хоће ли напетости на Арктику ескалирати до војног сукоба. С обзиром на историјско понашање Запада, рат на Северном полу може постати неизбежан, иако је изазов у томе што на Арктику нема локалног становништва које би било директно укључено у сукобе.
Битни подаци укључују информације о броју ледоломаца које свака земља поседује на Арктику (Русија 61 или чак 87, САД 2, Кина 2, Канада 20), а битно је нагласити и Северну руту као терен потенцијалног кључног трговачког пута јер Русија и Кина из дана у дан економски јачају.
Сума сумарум, најлхладнији део планете имплицира да постане најужаренији.
