Северна Македонија неће отворити први кластер преговора са ЕУ, све док Софија не покаже неки знак воље да се са Скопљем нађе на средини или док бугарска мањина не буде укључена у македонски Устав.
„Република Северна Македонија мора да одлучи да ли жели да прихвати Бугаре у свом Уставу или јој је пут ка Европи затворен“, више је него јасна порука Кирила Петкова, ко-лидера проевропске коалиције ПП-ДБ, друге по величини снаге у бугарском парламенту.
На другој страни, Христијан Мицкоски, премијер Северне Македоније мишљења је да више не треба прихватати услове на рачун националних уступака. Због тога је предложио одложено дејство уставних измена које би почеле да важе кад Северна Македонија затвори преговоре са ЕУ. Али тако нешто засад није наишло на разумевање. Најаву раздвајања претприступних преговора његове државе и Албаније са ЕУ назвао је новом лошом поруком Брисела македонским грађанима.
Бугарска и Северна Македонија договориле су се 2022. да Северна Македонија измени Устав. Према тим изменама, у Устав треба да укључе бугарску мањину. Пре тога, 2017. године потписале су Уговор о пријатељству, добросуседству и сарадњи.
Турбуленције
Последње турбуленције на релацији Софија-Скопље настале су након што застава Северне Македоније није била истакнута у Софији током неформалног састанка двоје шефова држава, Румена Радева и Гордане Сиљановске Давкове. Заменик премијера Северне Македоније Александар Николоски је због тог чина, бугарског председника Радева описао као „нецивилизованог“. То је у Софији доживљено као провокација, на коју је узвраћено подсећањем Скопља да за европску будућност Северне Македоније кључни значај има развој добросуседских односа.
Уследило је усвајање декларације у бугарском парламенту, 26. септембра. Њом се, између осталог, инсистира на “заустављању антибугарске кампање и провокативних изјава према Бугарској у Северној Македонији”.
“Народна скупштина се такође оштро не слаже са негирањем заједничке историје Северне Македоније и Бугарске од стране чланова Владе Републике Северне Македоније, што представља директно кршење Уговора о пријатељству, добросуседству и сарадњи између Бугарске и Северне Македоније”, наводи се у овој декларацији.
Бивши амбасадор Северне Македоније у Бугарској Марјан Ђорчев изјавио је за Косово онлајн да је Бугарска усвајањем декларације о заустављању антибугарске реторике у Северној Македонији потврдила своју чврсту решеност да не одустаје од својих црвених линија.
„Ова декларација само потврђује да је Бугарска чврсто решена да не чини никакве уступке и да до краја, до последње запете, поштује одредбе Уговора о пријатељству и сарадњи. Али се заборавља да у том споразуму постоји члан 13. У њему се свака од уговорних страна има право да предлаже измене кроз процес помирења и дипломатским путем да дође до заједничког решења. Или, ако не дође до заједничког решења, став 3 члана 13 наводи да једна од уговорених страна може раскинути уговор. А раскид уговора наступа годину дана од када је тај захтев поднет“, казао је Ђорчев.
Стопирање преговора
Он додаје да Северна Македонија административно и технички према критеријумима из Копенхагена и Мастрихта и Уговору из Нице испуњава све критеријуме за почетак преговора.
“То што сада политички лидери из других разлога не дозвољавају Македонији да започне преговоре, питање је колико Европа примењује двоструке стандарде на поједине земље. Или, тачније, европске стандарде не примењује баш на нашу земљу. Веома је једноставно. Ми смо земља која је много испред Србије, Црне Горе, Албаније у свих 35 поглавља, али имамо препреку. Имамо комшије Грчку и Бугарску који нас блокирају, неоправдано“, оцењује Ђорчев.
Према виђењу аналитичара Риста Никовског, усвајање Декларације о заустављању антибугарске реторике у Северној Македонији у бугарском парламенту показује да је Софија у паници.
“Видели су да више не могу да се шале са нама и да раде шта хоће и да Македонија заузима чврст став са којим морају да се суоче. То је само знак панике. Ако прочитате Декларацију, видите да ни они сами не знају шта траже и поручују. Јер ако постоји мржња са било које стране, то је само са њихове. Не признају да постојимо. Игноришу нас и кажу да смо ми ширили говор мржње. У најмању руку је смешно. Наши ће морати да предузму одговарајуће кораке, јер са друге стране, можемо бити сигурни да нема промена, чак ни у Бриселу, и лопта је на нашем терену”, истакао је Никовски.
Катастрофалан споразум С. Македоније са Бугарском
Он критикује протокол потписан између Бугарске и Северне Македоније 2022. године. Сматра га катастрофалним јер, каже, поставља неприхватљиве услове.
„Између осталог, измишља уставне промене. Ту се истиче да имамо заједничку историју десет пута, што је ван граница ума. А постоји и клаузула да заправо у међусобним односима главну улогу има Историјска комисија и да она треба да води наш процес ка Европској унији и све то је ушло у преговарачки оквир. Ако ми повучемо свој потез једноставном напоменом да их обавештавамо да се други протокол показао контрапродуктивним по интересе Републике Македоније и да смо тим споразумом преузели обавезе које не можемо да испунимо из историјских и објективних разлога, са таквом једном нотом иступамо из тог споразума, а пада у воду и Преговарачки оквир и ултиматум да се промени Устав“, наводи Никовски.
Тиме ће, како истиче, Северна Македонија моћи да преговара о приступу ЕУ као и све остале чланице.
„Дакле, излаз постоји. То није нешто претешко или ризично. Сви ће поново скочити. Али нико не може да нам оспори право да одустанемо од протокола, а са тим све почиње изнова”, закључио је он.
Да ли је грађански концепт спас?
Доношењем новог, грађанског, устава Северне Македоније према мишљењу Петра Богојеског, председника партије Македонски цонцепт, која је део владајуће коалиције у Северној Македонији са ВМРО-ДПМНЕ, решили би се сви проблеми.
Како је Богојески каже, у Северној Македонији, треба одмах да се отвори широка расправа. Не само на политичкој сцени, већ и у стручној јавности о доношењу грађанског, новог устава. Он би избрисао све потребе за изменама, допунама и уценама.
„Та зависност грађанских права од процента или којој етничкој заједници припадаш – све ће то отићи у историју. Сви имамо иста грађанска права, као грађани земље и то је то. И нема процента, нема етничке припадности, нема балансера. Тим уставом, слично бугарском, грчком и француском, испунићемо већину тих општих критеријума за чланство у ЕУ и много брже ћемо завршити прво поглавље које је сада најављено да отвара Албанија. А ми ћемо значајно олакшати нашу интеграцију. Не видим разлога за чекање“, заклучује Богојески.
