САД су до сада увеле санкције против више од 50 земаља, које представљају преко једне четвртине светске популације. Оне су уведене против појединих земаља, компанија, али и појединаца и постале су нови облик америчког ратовања против непослушних, „лоших момака“.
Идеја је да се циљана држава на овај начин финансијски угуши, баци на колена и потчини. Чак и присили на смену власти. Жеља и намера је да се на овај начин одржи доминантна америчка позиција у светској политичкој арени. Иако од стране америчких званичника можемо чути да су њихови потези мотивисани људским правима и демократијом, санкције немају апсолутне везе са истим. Штавише, њима се отворено крше нека од основних људских и универзалних права, дефинисаних повељама Уједињених нација.
Црна листа
Оне су први пут примењене почетком двадесетог века као начин искоришћавања токова глобализације и за одбрану либералног интернационализма, односно хегемонизма. Требало би да буду алтернатива рату, али показале су се као мрачни парадокс. Осмишљене да спрече рат, оне су постале погубније од последица ратних дејстава.
Санкције су нажалост постале главно спољнополитичко оруђе Америке. Куба, Иран, Северна Кореја, Русија, Сирија и Венецуела су под свеобухватним санкцијама. То значи да је већина комерцијалних и финансијских трансакција са правним лицима и појединцима у овим земљама забрањена америчким законом.
Још 17 земаља, укључујући Авганистан, Бјелорусију, ДР Конго, Етиопију, Ирак, Либан, Либију, Мали, Никарагву, Судан и Јемен, подлежу такозваним циљаним санкцијама, односно амерички закон забрањује одржавање финансијских и комерцијалних односа са одређеним компанијама, појединцима и често владама.
Још седам земаља, укључујући Кину, Еритреју, Хаити и Шри Ланку, подвргнуто је специјалној контроли извоза. Ова већ прилично дуга листа не укључује оне циљане санкције које су уведене појединцима и компанијама. Али ни санкције уведене територијама као што су Хонг Конг, Балкан, Крим, Доњецк и Луганск. Када се помене Балкан, санкције су уведене појединцима и компанијама из Србије, Северне Македоније, Републике Српске и ФБиХ.
Најугроженији
Према последњим званичним подацима Министарства финансија, САД су до 2021. године увеле санкције за више од девет хиљада појединаца. Само те године, процентуално гледајући, забележен је раст броја санкционисаних лица и компанија за 933 одсто.
Од тада па до данас администрација Џозефа Бајдена наставила је са таквом политиком, додајући још пар хиљада људи на ову америчку црну листу. Када се подвуче црта, земље које су под неком врстом санкција САД чине нешто више од једне петине глобалног БДП-а. Тачније, више од једне трећине светске популације живи у земљама које су под санкцијама.
Најдрастичнији пример – Куба. Санкције овој земљи уведене су након 1959. године, када је Фидел Кастро постао премијер Кубе, срушивши постреволуционарну кубанску владу која је била фаворизована од стране САД. Иронично, претходни Батистин режим је делимично поражен због ембарга на оружје које су САД наметнуле. Од тада је на снази незапамћени трговински ембарго.
Требало би навести и пример Сјеверне Кореје, али и Венецуеле, којој је приход смањен за невероватних 99 одсто, након што је ова земља стављена на америчку црну листу, гурајући ову земљу, односно њене грађане, у сиромаштво. Такође, и пример Сирије, када је спречено слање хуманитарне помоћи овој држави, након разорног земљотреса. Поједини правни експерти су тада ово назвали нечувеним нецивилизацијским чином који представља злочин против човечности.
Поједини економисти су проучавали ефекат санкција на 98 земаља у периоду од 35 година. Њихови резултати сугеришу да оне скраћују очекивани животни век људи. Указали су и на пораст смртности деце, али и идентификовали да су жене најтеже погођене. Упозорили су да економске санкције САД повећавају сиромаштво, што онда само повећава ионако велики јаз између богатих и неразвијених земаља.
Људска права
Пре пар година Савет УН за људска права именовао је специјалног известиоца, који је требало да утврди негативни утицај санкција на људска права. То је била Елена Довган, професорка на Катедри за међународно приватно и европско право Факултета за међународне односе Бјелоруског државног универзитета.
Она је тада упозорила на изузетно негативан утицај санкција у појединим државама, али као и на права погођених појединаца. Како је истакла оне утичу на читав спектар људских права, од права на живот до економских и социјалних.
Према њеним речима, савремени систем међународних односа заснива се на Повељи Уједињених нација, у којој су уграђени основни принципи међународног права – принцип неупотребе силе и пријетње силом, суверене једнакости држава, неупотребе силе и пријетње силом. Ту је и немешање у унутрашње ствари држава и принцип поштовања међународних обавеза.
Довганова је критиковала САД због коришћења екстериторијалне јурисдикције за увођење санкција страним појединцима. Ова пракса, према њеном мишљењу, представља класично кршење људских права, укључујући право на правилан процес и претпоставку невиности, као што је садржано у Међународном пакту о грађанским и политичким правима, који су ратификовале САД.
Како је истакла, Америка годинама уводи санкције појединцима и ентитетима без домаће кривичне јурисдикције и у одсуству универзалне јурисдикције. Како је додала, будући да санкције обично укључују забрану путовања и замрзавање имовине, оне крше право на слободу кретања и право да се не буде арбитрарно лишен имовине.
„Страх од америчких санкција навео је многе компаније и финансијске институције да се превише труде да их испоштују како би смањили ризике за себе. Ово само погоршава утицај санкција на људска права“, рекла је она, наводећи да је нуспродукт свега овог и кршење радничких права.
Запад против осталих
Све ово није обесхрабрило актуелну америчку администрацију да настави са економским, финансијским и трговинским санкцијама. Замрзавају се рачуни националних и приватних банака, забрањују плаћања и трансфер новца. Уводе чак и сајбер санкције које спречавају коришћење одређених апликације или платформи. Једна од мера америчког притиска јесте и блокада захтева за кредите Међународног монетарног фонда и Светске банке.
Челне људе у Вашингтону није много дотакло ни то што је о овој теми у неколико наврата разговарано на састанцима Савета за људска права Уједињених нација (ХРЦ) па ни што су усвајане резолуције којима се осуђује увођење санкција.
Како је наведено у овим документима санкције имају далекосежне негативне импликација на људска права, али и популацију циљаних држава, несразмерно погађајући сиромашне и особе у најугроженијим ситуацијама.
Земље које су биле против доношења ових резолуција биле су САД, њени европски савезници и Јапан. Једина нација која је била уздржана била је Аргентина, којом управља лидер крајње деснице Хавијер Милеи, који је обећао чврсту подршку САД. Многи су ово гласање назвали – Запад против остатка света.
