Уочи 25. годишњице НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, која се обележава 24. марта, Русија је одлучила да се обрати Уједињеним нацијама (УН) и то са захтевом да међународна заједница осуди ову агресију.
Наиме, руска Државна дума је у документу од 20. марта, затражила од УН, међународних парламентарних организација и страних држава да се „супротставе покушајима да се искриви историјска истина у интересима колективног Запада“.
У тексу се указује да је некажњивост НАТО агресије на Југославију створила претпоставке за нове војне акције широм света под, како се наводи, „маском изјава о борби за вредности слободе и демократије“, пренела је агенција РИА Новости.
„Уверење колективног Запада у своју непогрешивост и право да одлучује о судбини других народа и држава довело је до стварања неонацистичког режима у Украјини који је после државног удара 2014. поставио курс за спровођење политике геноцида над руским становништвом и покретање оружаног сукоба на територији ове земље“, наводи се у нацрту резолуције.
У документу се указује да је некажњивост НАТО агресије на Југославију створила претпоставке за нове војне акције широм света под, како се наводи, „маском изјава о борби за вредности слободе и демократије“, пренела је РИА Новости.
„Трупе земаља чланица НАТО-а користиле су огромне количине муниције са осиромашеним уранијумом, што је нанело непоправљиву штету животној средини и изазвало пораст броја случајева рака у региону“, наводи се даље у саопштењу.
Заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански саопштио је раније да ће, на захтев Москве, 25. марта бити одржана седница Савета безбедности УН поводом 25-годишњице НАТО агресије на СР Југославију.
Боцан Харченко: Бомбардовање је било почетак рушења међународног поретка
Руски амбасадор у Београду Александар Боцан Харченко рекао је јуче да очекује да ће се кроз неколико дана одржати ова ванредна седница. Како је додао, Русија доста ради овим поводом, али је додао и да се таквој седници са Запада доста противе.
„Реални смо и немамо илузију да Запад може одмах да промени свој став и призна одговорност за агресију 1999. године“, рекао је Харченко на конференцији „НАТО агресија – 25 година касније“ у организацији Фондације „Бесмртни пук Србије“.
Он је истакао да је бомбардовање Србије значило почетак рушења нормалног међународног поретка „да би Америка измишљала правила како њој одговарају, од случаја до случаја“.
„Агесија на СР Југославију, односно Србију, неће се заборавити ни у Србији ни у Русији“, поручио је Харченко.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова такоше се огласила овим поводом и рекла да Русија никада неће заборавити да је Косово део Србије. Она је навела да ће Русија наставити да пружа подршку Београду у његовим легитимним захтевима да се заштите права Срба на Косову.
Дачић: Све је неизвесно
О руској иницијативи се огласио и министар спољних послова у техничком манадату Ивица Дачић који навео није оптимистичан овим поводом. Како је прецизирао, постоји договор између великих сила да не оспоравају једне другима иницијативу за одржавање седница и да је то неписано правило на снази у последњих пет година.
„Постоје најаве западних земаља које поручују да не долазимо беспотребно јер седнице вероватно неће бити. То значи да би могле да инцирају гласање о процедури. Занимљиво је да неће да иницирају сада, већ непосредно пред седницу. Да ли су то међусобне жаоке које упућују једни другима, ми не можемо да знамо, али ћемо се свакако припремити за седницу“, истакао је Дачић у изјави за медије након састанка са Сергејем Лавровом.
Србија, каже он, не иде на седницу да буде „арбитар у односу великих сила“, већ да говори о својим проблемима, бомбардовању и агресији којом је порушен систем Уједињених нација.
Иначе, Русија је тражила да се седница одржи тог дана када је и годишњица, али је њено одржавање пренето за понедељак, јер СБ не ради суботом и недељом. Дачић је навео да је то још један показатељ какав је однос Запада према овој теми. Он је за Танјуг такође рекао и да је Јапан, као председавајући СБ УН овог месеца поручио да ће изаћи у сусрет захтеву Русије.
„Не значи да можда нец́е бити додатно неких опструкција, али како сада ствари стоје, предвиђено је да та седница буде одржана у понедељак, 25. марта и посвећена је 25. годишњици бомбрадовања тадашње СР Југославије“, рекао је.
Ни 25 година од бомбардовања тачан број жртава није познат
Од почетка НАТО бомбардовања Југославије прошло је 25 година. Војна акција НАТО савеза на територији тадашње Савезне Републике Југославије почела је 24. марта 1999. године и у њој је тада учествовало 19 земаља Алијансе.
Наиме, повод ове интервенције, како су преносили светски медији, био је „прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије“. Чланице НАТО алијансе покушале су да добију дозволу за дејство од Савета безбедности Уједињених нација, али су Кина и Русија најавиле да ће блокирати доношење те резолуције, па званичног одговора није било.
Бомбардовање је трајало 78 дана, а у нападима је погинуло 1.008 припадника безбедносних снага Србије. Тачан број цивилних жртава заправо није познат.
Наиме, оганизација Human Rights Watch тврди да је око петсто цивила погинуло у деведесет одвојених случајева као резултат НАТО бомбардовања у Југославији. Како су навели, број до ког су дошли је много виши од признања америчког Министарства одбране или било које друге чланице НАТО-а,. Такође су, наводе, цифре HRW о цивилним жртвама знатно мање од оних које су изнеле југословенске власти, а то је била бројка између 1.200 и 2.000 цивила.
„Након што је донео одлуку о нападу на Југославију, НАТО је требало да учини више по питању заштите цивила“, изјавио је тада генерални директор ове организације Кенет Рот и позвао владе земаља-чланица НАТО да направе озбиљну анализу последица рата на цивиле.
Упитан тада да ли би оваква одлука могла и данас да буде донесена, нарочито због недостатка подршке СБ УН, и да ли би он то урадио као његов претходник Хавијер Солана пре више од 20 година, Столтенберг није одговорио Танјугу наводећи да је питање хипотетичко.
