Почетна » Наука » Руђер Бошковић: Претеча Анштајна и научник светског формата

Српски научник рођен на данашњи дан

Руђер Бошковић: Претеча Анштајна и научник светског формата

Руђер Бошковић (1711-1787) српски математичар, физичар, астроном, филозоф, песник и универзитетски професор. Један од највећих умова науке свог времена, рођен је на данашњи дан.

Насупрот Исаку Њутну, време и простор сматрао је релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна.

Био је оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице.

Поставио је две геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, те претпоставио да се тела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима.

Све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне. Израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мјерења меридијана, ријешио је проблем окана у саћу.

Објавио је низ расправа на латинском, италијанском и француском језику.

Србин католик

Овај славни мислилац светског формата, према доступним подацима, по вероисповијести је био римокатолик, а по националности припадао је српском народу.

Прецизније, Руђер Бошковић припадао је национално-вјерској групи која се до Другог светског рата означавала именом Србин-католик.

Међутим, после великог геноцида над Србима, ова етничко-вјерска група је једноставно нестала, а са њом и сваки појам о њој.

Руђер Јосип Бошковић је највећи математичар и астроном Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.

Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова Дола код Требиња у Херцеговини. Мајка Павла била је италијанског поријекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког пјесника. Његов брат био је Бартоломеј Баро Бошковић.

Цео радни вијек провео је у туђини, где је стекао светску славу, а само једном свратио је у свој завичајни Дубровник – 1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је „Словинац“, како су се тада називали Јужни Словени.

Умро је у Милану и сахрањен у Цркви Света Марија Подоне у овом граду 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренесено у завичај.

Извор: Агенције

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.