Незаобилазна дестинација на списку сваког туристе који посети Србију – Ресавска пећина. И зашто је баш ова Дивљаковачка пећина, како јој је био првобитни назив, толико интересантна за обилазак? Шта је то што нас вуче и води да завиримо у њене ходнике, бар 800 метара, колико је за нас дозвољено?
Тајне и мистерије овог драгуља чува источна Србија. Према спроведеним истраживањима, настала је још пре леденог доба испод венца Бабина Глава, на ободу крашког поља Дивљаковац. Дуга 4,5 километра, створена је механичким радом реке понорнице.
Чобане и њихова стада ливаде нису могле сакрити од невремена, па им је склониште пружала пећина.
Један од чобана са спелеолозима, званично је открива 1962. године, а радови на уређењу трајали су до 1972. године, када је и отворена за јавност.
Једна од најстаријих испитаних пећина у Србији, у којој температура не прелази седам степени, налази се на надморској висини од 483 метра.
Простире се на четири нивоа, а посетиоци могу обићи само прва два, с обзиром на то да је истражени део пећине дуг 2.850 метара.
Улаз у пећину окићен је накитом, чија боја зависи од минерала кроз који пролази вода, па се прелама у црвену, жуту и белу.
У горњој галерији отворене су четири дворане: Дворане сраслих стубова, Дворана кошнице, Предворје историје и Кристална дворана.
Од прве дворане у којој жућкасти зидови заузимају простор од пода до таванице, преко друге у којој се налазе старе кошнице, које су се некада правиле од прућа и блата, пут води ка трећој, каналом црвених бреча по чијој средини се налази понор дужине 25 метара, Слепи тунел.
У Предворју историје, пронађена је камена секира, врхови копља, лобање поларне лисице и огњиште праисторијског човека.
Изузетан доживљај представљају окамењени водопади, пећинске оргуље и два кристално бела кипа названа „Баба“ и „Деда“.
Четврта, Кристална дворана је најбогатија пећинским накитом и кристалним формама. Свака од њих носи неку причу, а од „Обешеног јагњета“, „Затвора или Кавеза“, „Стопала слона“, посебно је знимљива „Пољубац кроз хиљаду година“, којој фали један центиметар да би се сталактит и сталагмит спојили, за шта је потребно хиљаду година.
И сада је потпуно јасно зашто ову креацију природе посети годишње и до 60.000 туриста.
Чувена пећина, богата разноврсним дворанама, каналима, галеријама, накитом, због своје важности, сврастава се у природна добра од националног значаја.
„Ресавска лепотица“, како је у народу названа, у својим шкрињама чува још много тајни и природних лепота, које ће неке будуће генерације истраживача открити и дати јој још већи значај.
