Уз њега, његове приче и проналаске одрасле су генерације у Србији, а 2020. је добио плато и статуу у Београду – Раша Попов, омиљени телевизијски дека. Није лако немати деду. Они који их никада нису упознали пропустили су много тога – разне приче, догодовштине, форе и фазоне.
Зато је ту увек био Раша Попов, свачији деда, да преко малог екрана удели савет или исприча поучну причу, пуну банаћански богатих „Ч“ и „Ш“.
Јунак бројних детињстава
Попов је био јунак бројних детињстава, а нарочито Јане Ненадовић, која је имала само четири године када је са Поповим почела да снима „Фазоне и форе“.
„Прва ствар која ми падне на памет када неко помене Рашу Попова је то предивно одрастање уз њега“, каже за BBC на српском Јана Ненадовић, данас балерина у Немачкој.
„Сестра и ја смо обожавале да слушамо његове приче у паузама снимања… Баш је знао да прича приче, увек је умео да нас заинтересује“.
Љубивоје Ршумовић, песник за децу, пријатељ Раше Попова и аутор „Фазона и фора“, каже за BBC на српском да му прво на памет падне „тај необуздани Раша“.
„Био је необуздан у говорењу неких паметних истина и неких глупих лажи младим људима“, каже Ршумовић. „То су ти неки његови невероватни проналасци – олук за кишобран или четвртаста фудбалска лопта“, додаје.
Такви су ти проналазачи – шта им све неће пасти на памет
„Нек ти уши стално звоне…“
Раша Попов, писац, песник, глумац и новинар – а у слободно време и проналазач – преминуо је 2017. у 84. години.
Деценијама је писао, глумио и склапао стихове посвећене деци, а многи га памте по емисијама „Шешир без дна“ и „Фазони и форе.“
„У паузама снимања увек је био пун прича, загонетки и сећања“, сећа се данас двадесеттрогодишња Јана, иначе ћерка глумца Ненада Ненадовића.
„Чика Раша је био огромна енциклопедија са безброј занимљивости, питања и одговора… Сви смо увек уживали слушајући га“. Попов се притом није много спремао за ту улогу – како каже, играо је себе. „Заиста је тако“, каже Јана кратко.
„Сећам се да је у сваком дублу текст причао другачије, прилагођавао га себи… Живео је те приче, тако да смо сестра Мина и ја заиста уживале у сваком понављању“.
Ршумовић, који је са Поповим снимио 157. епизода Фазона и фора, истиче да је Попов увек био спреман на игру. „То је само знак да је сачувао то дете у себи“, каже Ршумовић.
„Владета Јеротић нам је увек говорио да ће, ко сачува хомо луденса у себи, целог живота ће бити стваралац, шта год почне да ради. Такви људи, који су спремни за игру, спремни су и сваку врсту стваралаштва“.
Да би неко успешно разговарао са дететом, сматра Ршумовић, он мора да се попне на његов ниво – што је Раша увек радио.
„Био је исконски заљубљеник у језик. Готово да је мрзео и нерадо говорио стандардним језиком… Волео је да то буде леп, богат, китњаст језик.
„Није га он измислио, само се увек играо речима, што је драгоцено за оне који желе да науче децу да се такође играју речима“.
Понекад смо, током снимања Фазона и фора, фазоне правили на лицу места. Пита ме један дечак у емисији ‘зашто ти Ршуме никада не играш шах са Рашом?’
А ја кажем ‘би ли ти играо шах са неким ко сваки час пипа фигуре, па не игра њима, ко само чека да ти окренеш главу да ти украде неку фигуру, ко гунђа и прича глупости док игра са тобом, па те нервира… Би ли ти играо са таквим човеком шах?’
Не, каже, не бих. А ја кажем – па неће ни Раша.
Ко је био Раша Попов?
Рођен је 26. јуна 1933. у Мокрину, познатом по гускама, као и оном боксеру који је био и песник (или обрнуто).
„Мене питају од кад знаш Мику Антића – рекох, не могу да се сетим“, изјавио је једном Попов. „Чим ме је мама метнула у колица и изгурала у варош, код цркве и општине, тамо је срела другу маму, која је у колицима имала веће дете – то је био Мика“, додао је.
Мокрин му је био у срцу
А на питање шта је Мокрин одговорио је „узвишица на 83 метра надморске висине“.„Ту су страшне планине, тај центар где су 83 метра зове се Брег. Ко год дође са стране, са планина, кад дођу Црногорци, кажу ‘ђе је ту брег, нема брега’. Међутим, ми то зовемо Брег. Када дођу поплаве, ту се на Брегу не поплаве куће, него доле у јужном делу Мокрина, где је 81 метар. То је већ дубока провалија. Тамо буде толика поплава да народ јауче, па се тај део Мокрина зове Јауково.“
Увек је истицао једну ствар – он је Банаћанин
„То је истина. Јер, Банат је, као и Срем и Бачка, посебан ентитет“, изјавио је 2013. за Вечерње новости.
„Како кажу – у Банату су смештене луднице, у Срему је велика тамница, а у Бачкој су Матица српска и позоришта, пошто су Бачвани најкултурнији. Симпатична ми је та подела Војводине“.
Једнако занимљив одговор дао је и када су га питали како изгледа један дан његовог живота.
„Шаренолико. Не волим да шетам, јер ми је то као ходање без циља. Волим да одем у кафану на Палилуској пијаци, ту ручам.
„А када штедим – онда једем чварке. Пре неки дан сам чуо једног ‘говорника’ како каже – ‘толико су сиромашни да морају да једу чварке. Шта ћу кад волим чварке. Па, ја сам Лала из Баната.“ рекао је Раша.
Због свега тога Мокрин је од 2018. дом манифестације Дани Раше Попова.
Жабац који не зна да ћути
Када је стигао у Београд уписао је студије књижевности, где је упознао једну Раду.
„Моја колегиница на факултету је мени била најлепша. Имала је црвену косу до појаса и кад год сам видео ту косу добијао сам изливе дубоке заљубљености“, присећао се Попов супруге.
„А она је била тајанствена девојка са очима за које је њена другарица са Правног факултета рекла да су биле најлепше на свету… Сад можете мислити – ја заљубљен у њену црвену косу, а она има најлепше очи на свету“.
Новинарска каријера
Новинарску каријеру почео је у новосадском Дневнику, радио је и у листу Младост, Радио Београду, као и на Телевизији Београд. Једно време је био и водитељ Дневника, али се тамо није дуго задржао.
„Студенти демонстранти су викали: ‘Доле ТВ водитељ интелектуалац Раша Попов!’, а не: ‘Доле Тито!’ Због тога је било логично да оставку не поднесе Тито, већ ја“, рекао је Попов.
Био је лектор за српски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему и главни уредник издавачке куће Матица српска.
Добитник је бројних признања, међу којима је и награда за животно дело „Доситеј Обрадовић“.
У међувремену је писао за децу
Његова дела су: „Два ока“ (1963) „Гвоздени магарац“ (1976) „Жабац који не зна да ћути“ (1987) „Трулеж зглаве“ (1991), „Шешир без дна“ (2001) „Лажљива уста истине“ (2002)„Возом посред улице“ (2003) „Био сам срећни коњ“ (2003) „Бајке за XXI век“ (2007) „Чаробњаков СМС“ (2007) „Мали зелени“ (2009) „Софијине љубави“ (2010)„Мокрински патуљци“ (2013)„Усамљена принцеза“ (2014)
Имао је двоје деце и неколико унучади
Како каже, сину Бојану је испричао „бар хиљаду бајки пред спавање“, а ћерки Дијани још хиљаду. „А кад ми се родила унука Маша за њу сам написао прву књигу за децу, ‘Жабац који не зна да ћути’. Тај жабац сам ја“
Како каже, у причању прича деци и унуцима подједнако су уживали и они и он.
Форе и фазони
Многи га ипак највише памте по улози Раше проналазача, за коју су можда најзаслужнија – деца.
„Рашу сам давно упознао“, присећа се Ршумовић. „Радили смо заједно на Телевизији Београд. Био је уредник научног, а ја дечијег програма. Моје комшије у Шумицама били су Соња и Петар Ђурић, који су такође радили у телевизији, а Раша је често долазио код њих и тако смо почели да се дружимо“.Онда је једног дана, каже, из Чикага, где му је живео деда, донео „књиге апсолутно лудих изума“. Читао сам то мојим синовима и они су рекли да би Раша могао да прича те приче, јер ипак је он уредник научног програма.
„А Раша се управо вратио из Енглеске. Био је у Лондону, где је на телевизији упознао човека који је као и он целим телом, не само речима, објашњавао научне и важне ствари“.
Јана Ненадовић наводи да је „незаборавни период“ снимања Фазона и фора трајао пет година и да су снимали широм Србије.
„Била сам веома мала када сам га упознала, Мина је имала две године, а ја четири. У том тренутку сам, као старија сестра, највише водила рачуна да она остане у кадру док снимамо.
„Многу да замислим колико је било тешко снимати са нама, тата нам је често шапутао текст… Али чика Раша је имао много стрпљења и разумевања за нас и наше године“.
После Фазона и фора Јана је кренула на балет, школовање је захваљујући томе наставила у Монте Карлу, а после су се, каже, ствари саме слагале.
„Први професионални уговор добила сам у Бордоу (Гранд Theatre де Bordeaux), па сам три године провела у позоришту у Дортмунду, а тренутно живим и радим у Минхену (Bayerische Staatsballett).“
Ипак, Форе и фазоне увек посебно памти.
„Тај период је веома утицао на моје одрастање, уживала сам учећи и растући кроз сваку нову епизоду и сваку нови серијал“, истиче она.
Смрт супруге и напад
Ипак, није увек било лако Раши Попову – тешке тренутке преживео је 2013. године када му је умрла супруга Рада. Убрзо након тога гостовао је на телевизији Б92.
„Како сте“, питала га је новинарка. „Добро сам. Ноћас сам сањао како ме зове моја покојна жена“, одговорио је Раша Попов – и заплакао. „Ето, кад ме питате како сам, да вам кажем.“Обрисао је сузе, одмахнуо руком и наставио разговор.
Годину дана касније човека који је цео живот посветио деци напала су двојица дечака, тражећи му новац.
Деца су оруђе у рукама родитеља
Имали су само 10 и 11 година.
Вест о томе да су деца напала Рашу Попова изазвала је велику пажњу у медијима, а он је изјавио да је „ружно наћи се усред црне хронике“.
Касније је изјавио да се обрадовао када је чуо да је један од дечака кренуо бољим путем.
„Деца нису крива због насилничког понашања, они су само оруђе у рукама родитеља“, рекао је Попов.
Криве Дрине
Раша Попов је као јунак бројних детињстава добро познавао децу. У интервјуу за Новости из 2013. рекао је да су „деца данас паметнија, а свет трагичнији“.
„Није добро ово време, има много дивљаштва на све стране – светски политичари говоре лажи, започињу нове ратове, свађају се као пиљарице на пијаци, а нису нарочито ни културни, ни образовани.
„На сваком кораку се дешавају ружне ствари.“ Међутим, то не значи да би то требало тако и да остане.
„Рашо, читаш нешто занимљиво“, пита га једна девојчица у Фазонама и форама.
„Да, читам Знакове поред пута, нашег нобеловца Иве Андрића“, одговара Раша и наставља:„Гледај шта он каже: ‘Sve Дрине овог света су криве. Ми нећемо стићи да их исправимо, али никада не смемо престати да их исправљамо“.
А Раша је знао шта прича и треба га слушати…
Ипак је он Проналазач.
