За прелазак на „климатски неутралну“ привреду потребна је пре свега једна сировина: бакар. Цена тог метала на берзама расте – зашто се онда у свету не отварају нови рудници?
Дуго је цена бакра на светским тржиштима само незнатно осцилирала и за инвеститоре није играла никакву велику улогу. Али, изгледа да се то управо мења.
Од априла се цена црвеног метала упорно приближава граници од 10.000 долара за тону.
До тада је постојала поуздана корелација између глобалног економског раста и потражње за бакром, али сада, упркос слабој коњунктури светске привреде, потражња за бакром осетно расте.
Цена бакра је на лондонској берзи метала првог маја скочила за 1,7 одсто. Односно на 10.033,50 долара за тону.
Бакар је тада поново досегао цену из априла 2022.
„Индексни фондови и фондови који тргују на берзи гурају новац приватних инвеститора на тржиште метала“, објашњава Сандеп Дага из аналитичке фирме Metal Intelligence Centre.
За шта је потребан бакар
Ако се жели да се производња енергије одвоји од коришћења фосилних извора, то се може постићи само електрификацијом привреде. А за то је неопходан – црвени метал.
„Бакар је по својим физичким карактеристикама – пре свега по својој електричној проводљивости – најважнија сировина за енергетски заокрет“, каже за DW Јоахим Берлебах из фирме Earth Resource Investments из Цириха.
„Ако стварно желимо да напустимо коришћење фосилних извора енергије, у идуће три деценије биће нам потребна отприлике исто толика количина бакра као у читавој досадашњој људској историји.“
Мајкле Вајдмер је стратег за сировине у банци Bank of America (БофА). И он је у немачком листи Ханделсблат специјализованом за економска питања као главни разлог раста цене бакра навео декарбонизацију привреде. „Бакар се користи у готово свим привредним гранама и зато важи за индикатор коњунктуре.“
Нема довољно рудника бакра
Али, не само да потражња расте, већ и понуда стагнира или чак опада. А то цене додатно тера у висине. Стручњак за сировине Берлебах томе се не чуди:
„Због недостатка инвестиција у нове руднике у последњих десет година нема довољно рудника бакра.“
На недостатак инвестиција жали се и амерички аналитичар Вајдмер.
На основу података које је прикупила Међународна агенција за енергију (ИЕА), како каже, „можемо проценити колика ће бити годишња потражња за бакром до 2050. године“.
„Онда можемо да израчунамо колико морамо да инвестирамо у нове руднике: најмање 127 милијарди долара годишње. Али, прошле године инвестирано је само 104 милијарде долара. Од 2012. су се инвестиције стално смањивале.“
Нови рудници наилазе често на отпор
Али то није све, проблем не може брзо да се реши, каже Берлебах: „Чак и ако би цена бакра даље расла, његова производња не би могла да буде довољно брзо повећана, јер од првог бушења до производње прође и до 15 година. Због пада количине бакра у руди, нови рудници морају да буду конципирани и с већим капацитетом.“
Уједно, нови рудници често наилазе на отпор, подсећа Вајдмер, јер „вађење бакра оптерећује околину“. Он указује на један пример из централне Америке: прошле године је рударска компанија First Quantum морала да затвори највећи рудник бакра у Панами. „Најпре је постојао конфликт између владе и тог предузећа, а онда су дошли и протести локалног становништва. На крају је влада затворила рудник и рекла да он више неће доћи на тржиште.“
Високе цене бакра за сада остају
Аналитичар Мајкл Вајдмер сматра да ће цена бакра трајно остати висока. „Наравно да може да дође до краткорочних корекција, али дугорочно очекујем раст цена“, каже. Тај метал је, како додаје, пред такозваним „суперциклусом“, који ће дуго да траје.
Ни Јоахим Берлебах не рачуна с падом цена. „Тренутно Future Markets указују на растуће цене. Несташица код власника рудника је на највишем нивоу.“ Истовремено, трошкови вађења и даље обраде бакра су „на рекордно ниском нивоу“.
Али, стижу и овакве вести: норвешка влада припрема почетак вађења бакра на великим дубинама мора испред своје обале. Још почетком 2023. је надлежна установа за пројекте на морској пучини известила да се у норвешким водама налазе „велике количине рудног богатства“ – и то не само цинка и кобалта, већ и бакра. Ипак, чини се да је немогуће да то може да задовољи актуелну глад за „црвеним златом“.
