Полно преносиве болести, односно инфекције (јер се ради о великом броју инфекција) су тема о којој се ретко прича о нашем друштву. Едукација и свест око овог проблема су на релативно ниском нивоу у Србији. Сем трибина и радионица које се одржавају дуги низ година, прекопотребно је пронаћи јој место у образовном систему.
Елем, како можемо да будемо инфицирани а да тога нисмо ни свесни?
Можемо да имамо инфекцију, а да уопште немамо никакве симптоме да смо инфицирани и да ту инфекцију можемо да пренесемо неком другом. Последица те инфекције је углавном нека друга болест. Код већине пацијената нису присутни знаци инфекције, особа се сасвим добро осећа, инфицирана је а да то и не зна. Услед тога настају озбиљни проблеми. Особа се не лечи, спава са својим партнерима и њима преноси инфекцију. На тај начин долази до великог броја компликација.
Зашто се у већем броју то испољава код мушкараца, а не код жена?
Због анатомије мушких и женских гениталних органа, код мушкараца су обично драматичније слике неких полних инфекција. Мушкарац то може да примети ако има секрет или ранице на свом полном органу и доћиће код лекара. Са друге стране, код жена, због њихове анатомије полног органа, веома често су те ранице или инфекције локализоване ван могућности да се то примети. Тако да, нека инфекција је чешћа код жена а нека код мушкараца у смислу симптоматских инфекција. Углавном, детаљни систематски прегледи су решење за превенцију и уклањање овог проблема. Ипак, пракса каже да пацијент тек када има ризичан однос и када се уплаши, онда тек долази код лекара.
Које су најраспрострањеније полно преносиве инфекције у нашој земљи?
Када говоримо о тим класичним полно преносивим инфекцијама, по закону се пријављују само три. То су: сифилис, гонореја и хламидија. Све остале полно преносиве инфекције, а има их око 30, нису обавезне да се пријављују. Проблеми настају када оболела особа крене сама да се лечи. Онда се мења клиничка слика оболелог и када дођу код лекара, дешава се да они не могу да успоставе одговарајућу лабораторијску дијагнозу. С’друге стране, лекар има приватну праксу да пацијенту обезбеђује дискрецију како би се пацијент осећао релаксираније.
Алармантни симптоми
Код мушкараца је то најчешће појава исцетка из органа, појава флека на вешу, раница или увећаних лимфних жлезда у препонској регији. Такође су то брадавице и бол у интимној регији.
Код жена је то често упала грлића материце узрокована хламидијом и гонорејом. Тада оне немају неке драматичне симптоме. Рутинским прегледом може да се утврди дијагноза јер секрет није присутан у толикој мери као код мушкараца. Инфекција хумано-папилона вирусом која доводи до кондилома или полних брадавица је веома честа код жена, али оне због анатомије једноставно не могу да виде те симптоматске промене. Често се та инфекција случајно открије.
Полно преносиве инфекције који су највише присутне у јавности су: ХИВ, хепатитис Б и хепатитис Ц. Оне могу да буду присутне годинама а да инфицирана особа нема симптоме. Оне доводе до тешких болести ако се на време не открију. Поодмакли симптоми су жута кожа, изражене беоњаче и јако лош имуни систем.
Како могу да се пренесу полне инфекције?
Најбитније је да имамо адекватно сексуално понашање и пажљив избор партнера. Шта то значи? Колико год да добро познајемо неку особу, довољно је да је иста само једном имала незаштићен сексуални однос и то може да буде ризик. Заштита у виду презерватива је неопходна како би се избегле полно преносиве болести, али често ни она није довољна. Оралним сексом се преносе све полно преносиве болести, такође вагиналним и аналним сексуалним односом, у додиру са крвљу, контаминираним загађеним предметима и као последње, од инфициране мајке на плод.
Стадијуми болести сифилиса
Ако се особа не лечи, обично има 4 стадијума:
- Примарни стадијум- када се након 3 недеље после сексуалног односа са инфицираном особом на месту где је бактерија ушла појављује раница. Она је безболна и праћена је увећаним лимфним жлездама. Долази до промена на мушком полном органу и битан је брз одлазак код лекара. Што се тиче промене у усној дупљи, вагини или дебелом цреву, онда то пацијент не може да види, не дође код лекара и болест прелази у други стадијум.
- Секундарни стадијум је стадијум када се бактерија путем крви шири по читавом организму те могу настати осип по кожи, малаксалост, губитак длаке итд. Захваћени су сви органи, па чак и тај пацијент ако се не лечи, бактерија ће се увући у организам и правити компликације, али пацијент неће имати никакве манифестације. Дијагноза се у овом случају може упоставити само вађењем крви и види се присуство антитела на сифилис. Та фаза се зове латентна фаза.
- Латентна фаза може трајати јако дуго и бити без икаквих симптома.
- У терцијарном стадијуму бактерија напада кардиоваскуларни систем, односно срце и крвне судове, нервни систем и остале органе. Може довести чак и до смрти. Велики проблем је ако је ако жена у трудноћи буде заражена сифилисом, јер инфекција може довести до побачаја, рађања мртвог детета или детета са урођеним сифилисом. Посебан проблем јесте то да сифилис олакшава преношење болести као што су хепатитис и ХИВ.
Решење проблема су едукативни програми
Првенствено је то свакако избегавање сексуалних односа за једну ноћ и моногаман однос са партнером. Зато је са партнером потребно разговарати о претходним сексуалним искуствима. С’тога се као још једна солуција за решење проблема званог полно преносиве инфекције истичу едукативни програми од стране гинеколога, дерматовенеролога и осталих стручњака. Потребне су ране фазе едукације младих и здравствено васпитање које је неопходно започети још у нижим разредима основне школе. То би било васпитање за здравље кроз животне вештине. Јер, није довољно да млада особа има превентивно знање, него вештину да се одупре превременом сексуалном односу, односу без заштите и да буде свесна ризика који прате такво понашање.
