За све време своје владавине, Јосип Броз Тито није посетио Јасеновац. Бар не званично. Очекивала се таква једна посета 1969. године Спомен-подручју „Јасеновац“, због чега је народ свом председнику купио и поклон. Али он никада није уручен.
Потомци и преживели из општине Новска и Дубица „одвојили су од уста“, скупили новац и купили платинасту ружу украшену брилијантима. Желели су да тада вољени вођа дође и поклони се невино страдалима, јер су годинама жељно ишчекивали његову посету. Међутим, никада није дошао.
Тако је ова предивно украшена платинаста ружа остала поклон који никада није уручен ономе за кога је направљена.
ПОКЛОН ЗА ТИТА
Платинаста ружа са брилијантима коју је народ општина Новске и Босанске Дубице купио као поклон Титу 1969. Ружа је требала бити уручена као успомена на посјету СП Јасеновац. Никад није поклоњена. pic.twitter.com/z0Ykwvt6fZ— Манастир Јасеновац (@MJasenovac) June 12, 2024
Међутим, оно што је за све запрепашћујуће је чињеница да доживотни председник Југославије никада није посетио највеће стратиште на простору државе којој је био председник. Бар не званично, или јавно.
Тако је Тито нпр.у септембру 1975. године посетио Загреб, Kумровец и Сисак, али о његовој посети оближњем Јасеновцу не постоји ниједан детаљ.
До сада једини познати извор Титове посете Јасеновцу (1975. г.) је према другу Златоју Мартинову наводно писано сведочење (мемоари) Душана Драгосавца, а као живи сведоци се појављују Милош Минић и Едвард Kардељ.
„Иако друг Тито лично није имао ништа против да се медијски његова посета пропрати, ми из руководства ЦК СК Хрватске нисмо желели да се Титу евентуално постављају питања о броју жртва у Јасеновцу, не само српских него свих, и ромских и јеврејских и жртава Хрвата комуниста, јер тај број до тада није био утврђен, па би свака бројка била обично лицитирање”, написао је Драгосавац.
Међутим, последња двојица другова ово Драгосавчево сведочење никада нису потврдила. Исто као што то није урадио ни, према Златоју Мартинову једини сведок наводне прве Титове поседе Јасеновцу (1945. г.), Иван Стево Kрајачић.
