Несумљиво да се Питагора сматра изузетном личношћу у домену математике и филозофије. У школској настави је упамћен по једначини а2 + б2 = ц2, али идређени докази говоре да се Питагорина теорема (која се није тако звала) користила много пре самог Питагоре.
У прилог томе говори и чињеница да постоји бабилонска плоча под називином IM 67118, која користи Питагорину теорему за решавање дужине дијагонале унутар правоугла. Претпоставља се да плоча потиче из 1770. године пре нове ере, дакле много векова пре ного што је Питагора рођен (око 570. године пре нове ере).
„Закључак је неизбежан. Бабилонци су знали однос између дужине дијагонале квадрата и његове странице: д=квадратни корен од 2. Ово је вероватно био први број за који се знало да је ирационалан. Међутим, то заузврат значи да су били упознати с формулом – или, у најмању руку, са њеним посебним случајем за дијагоналу квадрата (д2 = а2 + а2 = 2а2) више од хиљаду година пре великог мудраца по коме је једначина добила име“, истиче математичар Брус Ратнер у свом раду на ову тему, а преноси Ајфел сајанс.
Ово откриће није усамљен пример. Још једна плоча из периода од 1800. до 1600. године пре нове ере има квадрат с означеним троугловима унутра. Превођење ознака са базе 60, система бројања који су користили стари Бабилонци, показало је да су ови древни математичари били свесни ове формуле као и других математичких концепата.
Није сачуван ниједан оригиналан Питагорин спис
Оно што знамо о њему пренели су други посебно његови ученици Питагорејци.
„Питагорејско знање се преносило са генерације на генерацију усменом путем, јер је материјал за писање био оскудан. Штавише, из поштовања према њиховом вођи, многа открића која су довели Питагорејци приписивана су самом Питагори. Сходно томе, о Питагориним делима скоро се ништа не зна. Његова школа је практиковала колективизам, што је отежавало разликовање између Питагориног дела и дела његових следбеника. Дакле, право откриће одређеног Питагориног резултата можда никада неће бити познато“, наглашава Ратнер.
Ко је био Питагора
Питагора са Самоса је био антички филозоф и математичар, који је рођен око 570 године п.н.е. а умро је између 500. и 495. п. н. е. Оснивач је питагорејске школе која је била посвећена неговању врлине и изучавању математике. Ширио је знање о Питагориној теореми, али исказ ове теореме био је познат вековима пре њега. Приписује му се да је први употребио име „филозофија“ и био је посвећен математици и музици.
