Роба из Србије постала би мање конкурентна уколико би царине премашиле 15 одсто, јер би земље са нижим царинским стопама имале предност.
Нови споразум САД и ЕУ уводи реципрочне царине
Сједињене Америчке Државе и Европска унија потписале су споразум којим се уводе реципрочне царине од 15 одсто на увоз роба и услуга. Овај договор изазвао је озбиљне полемике међу европским политичарима, који данима расправљају да ли је споразум победа или пораз ЕУ.
У тој оштрој дебати појавило се и једно јако битно питање за нашу земљу – како ће споразум ЕУ и САД утицати на робу из Србије?
Становић: Робa из Србије биће у неповољнијем положају
Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је за Newsmax Balkans да би царине на српску робу могле бити значајно ниже од најављених.
„Врло је вероватно да ће ниво царина бити негде између 10 и 15 процената. Чињеница је да слободна трговина, за коју су неки саветници у Србији веровали да је могућа, више није опција. Ипак, важно је нагласити да би роба из Србије постала мање конкурентна уколико би царине премашиле 15 одсто, јер би земље са нижим царинским стопама имале предност,“ објаснио је Станић.
Он је истакао да чак и царина од један одсто повећава трошкове производње, чини робу скупљом и нарушава конкурентност.
ЕУ прихватила неповољнији аранжман
Додао је да се ЕУ нада да би ово могао бити први корак ка постизању бољег споразума у наредним годинама, или чак раније, али је признао да је Унија била приморана да прихвати услове које су поставиле Сједињене Америчке Државе.
„Ово није реципрочни споразум. Аранжман је повољнији за Сједињене Државе, које уводе царине на готово све производе из ЕУ, док многи производи који се из САД извозе у ЕУ неће бити обухваћени царинама,“ објаснио је Станић и додао да се ЕУ обавезала да ће куповати енергенте и оружје из САД, као и да ће улагати у америчку привреду.
Објашњење споразума од стране Европске комисије
Европска комисија је, објашњавајући све детаље споразума, подсетила да трансатлантско партнерство представља кључну артерију светске трговине и најзначајнији билатерални трговински и инвестициони однос у свету.
Кључне обавезе страна обухватају:
Увођење царинске стопе од 15%: Успостављање јединствене, свеобухватне горње царинске стопе САД од 15% на робу из ЕУ. Од 1. августа, САД ће примењивати ову максималну царину на огромну већину извоза из ЕУ. То је свеобухватна стопа која укључује и MFN (најповлашћенију нацију) царину, која је раније била додатак уз друге царине које је САД увела.
Изузеци у случају виших MFN царина: Стопа од 15% примењиваће се на готово сав извоз из ЕУ који је тренутно подложан реципрочним царинама (осим када MFN стопа САД прелази 15%, у ком случају се примењује само MFN стопа, без додатних царина).
Царине на аутомобиле и делове: Стопа од 15% примењује се и на аутомобиле и делове за аутомобиле, који су тренутно под царинском стопом до 25%, уз додатну MFN царину од 2,5%, чиме се одмах смањује царинско оптерећење.
За које производе још важи стопа од 15%
Фармацеутски производи и полупроводници: Стопа од 15% важиће и за могуће будуће царине на фармацеутске производе и полупроводнике, укључујући и оне које би биле уведене на основу Секције 232. До доношења одлуке о тим царинама, ови производи биће подложни само MFN царинама САД.
Стратешки производи: Од 1. августа 2025. године, царине САД на авионе и делове авиона из ЕУ, одређене хемикалије, генеричке лекове и сировине биће враћене на ниво пре јануара. Ово пружа тренутно царинско олакшање кључним индустријама ЕУ.
Заштита металуршке индустрије: Заједничко деловање за заштиту сектора челика, алуминијума и бакра од непоштене конкуренције. Квоте за извоз ЕУ биће засноване на историјским нивоима, смањујући тренутне царине од 50%.
Уштеде за ЕУ потрошаче: Либерализација одређене трговине од интереса САД према ЕУ. Увозници и потрошачи у ЕУ уштедеће око 5 милијарди евра годишње на царинама, док ће кључне индустријске и пољопривредне осетљивости ЕУ остати заштићене.
Укидање ниских царина: Уклањање већ ниских царина на индустријску робу. MFN царине ЕУ на индустријску робу су генерално ниске; ЕУ ће сада укинути те преостале ниске царине на индустријску робу из САД.
Рибљи производи: Бољи приступ тржишту ЕУ за ограничене количине рибљих производа из САД (попут аляске коље, пацифичког лососа и шкампа), у оквиру царинских квота.
Пољопривредни производи: Бољи приступ тржишту за одређене неосетљиве пољопривредне производе из САД у вредности од 7,5 милијарди евра. Производи попут уља од соје, семена за садњу, жита, орашастих плодова и прерађене хране попут кечапа, какаа и бисквита имаће бољи приступ тржишту ЕУ – такође у оквиру квота.
Смањење нетарифних баријера: Укључује сарадњу у погледу стандарда за аутомобиле и санитарне и фитосанитарне мере (SPS), као и олакшање међусобног признавања сертификата о усаглашености у додатним индустријским секторима.
Економска безбедност и отпорност ланаца снабдевања: ЕУ и САД ће унапредити отпорност ланаца снабдевања и решавати проблеме везане за непро тржишне политике и праксе. Такође ће наставити сарадњу у области контроле инвестиција и извоза.
Снабдевање енергијом и чиповима: ЕУ намерава да у наредне три године набави LNG гас, нафту и нуклеарне производе из САД у вредности од 750 милијарди долара, као и чипове за вештачку интелигенцију у вредности од 40 милијарди евра.
Улагања из ЕУ у САД: Компаније из ЕУ изразиле су интересовање за улагања од најмање 600 милијарди долара у САД до 2029. године, чиме се додатно јача постојећи инвестициони капитал од 2,4 билиона евра.
