Никола Тесла, преминуо је на данашњи дан у 87. години, у свом апартману на 33. спрату хотела Њујоркер, у којем је провео последњих десет година живота.
Један од најблиставијих умова света рођен је у Смиљану 10. јула 1856. године у породици православног свештеника Милутина и Георгине.
Основну школу завршио је у Госпићу, где се са родитељима преселио 1863.
Похађао је Вишу реалну гимназију у Карловцу у којој су се у то време ђаци припремали за студије технике. Политехнику је студирао у Грацу, али оставши без стипендије, после очеве смрти одлази у Праг да заврши студије. У Прагу се први пут среће са електричним осветљењем. Захваљујући породичном пријатељу добија посао „главног електричара“ у телеграфској компанији у Будимпешти где открива принцип стварања ротирајућег магнетног поља са наизменичном струјом.
Затим одлази у Париз, да ради у компанији Томаса Едисона, па у Стразбур где је конструисао први индукциони мотор на свету. Убрзо схвата да Европа нема разумевања за његов револуционални проналазак и зато одлази у Америку где се запошљава код Томаса Едисона. Тесла потом оснива своју електричну компанију.
За хидроцентралу на Нијагари заслужан Тесла
Хидроцентрала на реци Нијагари заснована је на Теслиним патентима. Од 12 патената који су искоришћени за рад ове централе, 9 припада српском научнику. Почела је са радом 1896. године.
Има 112 регистрованих патената у Америци и 199 у земљама широм света.
Последњи патент добија у 72. години живота – „Апарат за ваздушни транспорт”. Први је замислио летелицу са вертикалним полетањем и слетањем, као комбинацију хеликоптера и авиона који ће покретати његове моћне турбине.
Тесла је пронашао обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника.
У Београду боравио 31 сат
Никола Тесла посетио је Београд само једном. Наиме, на позив делегације Београдске општине и Инжењерског удружења, у главном граду боравио је 31 сат. Том приликом обишао је је Калемегдан и Народни музеј, а у Великој школи држао је предавање о својим најновијим истраживањима и проналасцима. Александар Обреновић примио га је уз највише почасти, а указом краљевских намесника, у име краља Србије је одликован је орденом Св. Саве II реда. Овај орден је прво одликовање које је Тесла добио за свој научни рад.
Музеј Николе Тесле
У Крунској 51, на Врачару, смештен је Музеј Николе Тесле. Један је од најпосећенијих музеја у Београду. Годишње га посети 150 хиљада људи, највише странаца.
После смрти Николе Тесле, старање о његовој имовини припало Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Његовим залагањем сви предмети и списи пренети су у Београд 1951. Музеј је отворен 1955. године и био је први технички музеј у Југославији и једини који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле – докумената, историјско-техничке експонате, књиге, часописе, фотографије, планове и цртеже. Од 1957. године у музеју се налази и Теслина урна.
Никола Тесла је један од највећих научника свих времена. Његово име носе школе, библиотеке, термоелектрана, аеродром, Електротехнички институт, аутомобилска компанија…
