Наша Православна црква молитвено 29. августа сећа се преноса нерукотвореног образа (убрус) Господа Исуса Христа из Едесе у Цариград. Пренос нерукотвореног образа Господа Исуса Христа, из Едесе у Цариград, догодио се 944. године. Нерукотворена икона Господа Исуса Христа јединствена је по томе што је према предању њен „аутор“ био Сам Господ Исус Христос.
Предање каже да је у време Спасиочевог проповедања у сиријском граду Едеси владао кнез Авгар. Био је заражен губом по целом телу. Глас о великим чудесима која је Господ учинио проширила се Сиријом (Мт 4, 24) и стигао до Авгара. Не видећи Спасиоца, Авгар је поверовао у Њега као у Сина Божјег и написао писмо тражећи од њега да дође и излечи га, искрено вјеровујући да ће оздравити ако му види лице. Он посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцели од губе.
У случају да Господ не могадне доћи, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе, верујући да ће му тај лик повратити здравље. Ананија је дошао у Јерусалим и видео Господа окруженог народом. Није му могао прићи због великог броја људи који су слушали Спаситељеву проповед. Затим је стао на високи камен и покушао из даљине да наслика лик Господа Исуса Христа, али није успео. Сам Спасилац га је позвао, назвавши га по имену и дао кратко писмо за Авгара, у којем је, задовољивши владареву веру, обећао да ће послати свог ученика да га оздрави од губе и упути га на спасење. Тада је Господ тражио да донесе воду и убрус (платно, пешкир). Опрао је своје лице, обрисао га и на њему је било утиснуто Његово Божанско лице. Ананија је донео Убрус и Спасиочево писмо у Едесу.
Са страхопоштовањем, Авгар је прихватио светињу и примио исцељење; само мали део трагова страшне болести остао је на његовом лицу до доласка обећаног ученика Господа. То је био апостол 70. године, свети Тадеј (помен 21. августа), који проповедајући Јеванђеље дође Авгару, исцели га потајно и крсти га и све становнике Едесе. Тада кнез полупа идоле, који стајаху пред капијом града, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим, налепљен на дрво, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже, нико се не ће постидети, ко се у Тебе нада“.
Доцније, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Векови су од тада прошли. У време цара Јустинијана нападе Персијски цар Хозрој на Едесу, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ Едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена, и силом њеном војска Персијска побеђена.
