Последњи сукоб Израела и Хамаса почео је 7. октобра 2023. године, када је Хамас покренуо „Операцију Потоп Ал Акса“, у којој је из Газе упао у Израел и заробио 132 израелска војника. Ова акција је била одговор на израелску блокаду Газе и насилно сузбијање палестинских протеста на храмовној гори у Јерусалиму.
Израел је одговорио ваздушним и копненим нападима на Газу, циљајући војне и цивилне циљеве Хамаса. Преко 2.200 ракета испаљено је из Газе на Израел, а израелска војска је напала око 800 мета у Гази. Сукоб је довео до великог броја жртава на обе стране, као и до хуманитарне кризе у Гази.
Прекид ватре није постигнут ни после сто дана рата, иако су САД и друге земље покушале да посредују у преговорима. Хамас је предложио план за примирје у три фазе, који би укључивао размену талаца и затвореника, повлачење израелских снага из Газе и обнову Газе. Међутим, Израел је одбио тај план, тражећи „потпуну победу“ у Гази.
Рафа – највећи избеглички камп
Рафа је град који тешко страда од израелских војних акција у Појасу Газе. Становници Рафе су приморани да се склањају, да траже склониште и да живе у страху од бомбардовања и пуцњаве. Рафа је град на граници са Египтом, који има велики стратешки значај за Палестинце. Избегличко насеље Рафа је једно од највећих и најнасељених насеља у Гази. Оно је настало као последица поделе града Рафа између Египта и Палестине 1982. године, када су многи становници остали без својих домова и породица. Избеглице у Рафи живе у тешким условима, суочавајући се са сиромаштвом, несигурношћу, недостатком воде и струје, здравствене неге и образовања. Они такође траже право на повратак у своју земљу порекла или држављанство. Избегличко насеље Рафа је било мета многих израелских напада током рата у Гази, који су довели до великих разарања и губитака живота. Избеглице у Рафи се надају миру и правди, али и даље пате од насиља и дискриминације. Од почетка израелских напада на Газу у октобру 2023, број становника Рафе се повећао пет пута, јер једина отворена граница за хуманитарну помоћ у Гази води преко Рафе.
Међународни притисак
Вашингтон је упозорио Израел да не напада југ појаса Газе, где се налази велики број Палестинаца који су побегли од израелске агресије. Египат је такође претио да ће прекинути мировни споразум са Израелом ако дође до копнене офанзиве. Израелски премијер Нетанјаху је најавио да ће израелска војска уништити Хамас, исламистичку организацију која контролише појас Газе, и да ће захтевати демилитаризацију целог подручја. Он је тражио да се милион Палестинаца евакуише из појаса Газе, што би представљало етничко чишћење.
Ова планирана акција би имала катастрофалне последице за Палестинце, који већ живе у неподношљивим условима. Велики део становништва нема приступ води, струји, храни и здравственој нези. Палестинци су такође изложени свакодневном насиљу од стране израелских снага и насумичном обарању ракета. Преко 28.000 Палестинаца је погинуло од почетка израелске офанзиве на појас Газе пре два месеца. Многи међународни чиниоци су осудили израелску агресију и затражили прекид ватре и поштовање међународног права.
Кина је позвала Израел да прекине војне операције у граду Рафа “што је пре могуће“, упозоравајући на могућу хуманитарну катастрофу, пошто се у Рафи налази милион и 400 хиљада интерно расељених Палестинаца.
„Позивамо Израел да заустави војне операције што је пре могуће, учини све што је могуће да избегне жртве међу невиним цивилима и спречи разорну хуманитарну катастрофу у Рафи”, саопштено је из Министарства спољних послова Кине
Палестински председник Махмуд Абас настоји да постигне примирје између Израела и Хамаса које би омогућило ослобађање талаца који су заробљени у Гази. Он је пуtовао у Катар, где се састао са катарским емиром и лидером Хамаса, Каледом Мешалом, и захтеvao од њих да прекину насиље и прихвате предлог Египта за прекид ватре. Израелски премијер Бени Нетанјаху је одбио да пристане на било какав договор који не би обезбедио повратак свих талаца, и наставио је са ваздушним нападима на Газу. Он је рекао да је „довољно“ талаца живо да би оправдао наставак борбених операција, док Хамас поручује да би управо офанзива „разнела“ разговоре о ослобађању преосталих талаца.
Директор ЦИА Вилијам Барнс требало би данас да се у Каиру састане са египатским и катарским посредницима, као и са директорима израелских обавештајних служби Мосад и Шин Бет. Они ће покушати да пронађу начин за решавање талачке кризе која траје већ месецима, и која је изазвала велику хуманитарну катастрофу у Гази. Египат је упозорио Хамас да има две недеље да реши талачку кризу пре него што Израел крене у офанзиву, а уколико се то догоди, запретио је „тешким последицама“ и суспензијом мировног споразума са Израелом из 1978, што би био додатан удар на нестабилну безбедносну архитектуру Блиског истока. Каиро је и раније позивao Израел да поштује мировни споразум и да се уздржава од изјава које нарушавају билатералне односе. Ово се пре свега односи на Нетанјахуовa тврджеnja да Хамас шверцуjе оружje у Газy тунелима сa египатске територije.
Египат јe биo прва арапска земљa коja je послe договорa у Кемп Деjвиду 1978. потписала мировни споразум са Израелом, a њен председник Анвар ел Садат je потпис са израелским премијером Менахемом Бегином касније платио главом – убио га je исламски екстремиста током војне параде у Каиру. Мировни споразум je после тога потписао и Јордан да би, после година паузе, односе са Израелом, уз посредовање САД, 2020. успоставили Бахреин, Мароко, Судан и Уједињени Арапски Емирати.
Рат у Гази зауставио je процес нормализације између Израела и Саудијске Арабије, две земљe коje никада нису успоставиле дипломатске односе од времена стварања Државе Израел 1948.
