Иако се некада то помињало само у научнофантастичним романима или филмовима, храна узгојена у лабораторији могла би да буде одобрена за људску исхрану у Великој Британији у наредне две године.
Компаније већ производе лабораторијску храну
Поједине британске компаније већ производе ћуфте, животињску маст и друге прехрамбене производе у лабораторијама, али су се жалиле да тешко добијају дозволе од Агенције за безбедност хране (FSA).
Међутим, ово владино тело сада саопштава да ће тим научника и регулаторних стручњака почети са прикупљањем „ригорозних научних доказа“ о овим производима и начину њихове производње.
FSA је додала да ће „безбедносно проценити“ две лабораторијски произведене намирнице, после чега би оне могле да се нађу у продаји у Великој Британији у наредне две године.
Како се праве кобасице и бургери у лабораторији?
Храна попут бургера, бифтека, кобасица и лососа развија се из сићушних животињских ћелија које научници узгајају у хемијским постројењима.
Ови производи су познати као ћелијски узгојени производи (CCP) и настају без коришћења традиционалних сточарских метода.Месо направљено у лабораторији има снажне еколошке предности, јер његова производња не захтева велике количине земљишта, а емисије гасова стаклене баште које иначе настају сточарским активностима су смањене.
Научници су такође предложили модификацију нутритивног састава вештачки направљеног меса како би било здравије од класичног животињског меса.
Чега се плаше пољопривредници?
Међутим, појединци сматрају да развој CCP-а представља још један корак ка удаљавању од природне хране у времену када већ постоји забринутост због конзумације ултрапроцесиране хране.
Такође, неки фармери страхују да месо произведено у лабораторији представља још једну претњу њиховој егзистенцији.
Сингапур, Израел и поједини делови САД већ су одобрили лабораторијско месо за људску исхрану, али га Велика Британија за сада дозвољава само у исхрани кућних љубимаца.
Ово је изненађујуће, с обзиром на то да је Велика Британија један од лидера у области производње CCP-а.
Велика Британија улаже у иновације
Најављујући свој „пионирски програм за лабораторијски узгојене производе“, FSA је саопштила да ће у програм бити укључено осам компанија које на тај начин праве храну.
Британске компаније које учествују су „Hoxton Farms“, „Roslin Technologies“ и „Uncommon“, пренео је Sky News.
Међу преосталима налазе се „BlueNalu“ из САД-а, „Mosa Meat“ из Холандије, „Gourmey“ и „Vital Meat“ из Француске, и „Vow“ из Аустралије.
Поврће се такође може узгајати у лабораторији помоћу ћелијске култивације, али ће се ове компаније фокусирати искључиво на месо и морске плодове.
Програм FSA започет је неколико месеци након што је британска иновациона агенција UKRI у августу доделила 15 милиона фунти новооснованом Националном центру за иновације алтернативних протеина (NAPIC).
Решење за „лоше вегетаријанце“?
Климатска новинарка Sky News-а, Викторија Сибрук – која себе описује као „лошег вегетаријанца“ – потписала је 2023. изјаву о одрицању одговорности како би пробала свињске ћуфте произведене у лабораторији, које је направио оксфордски стартап „Ivy Farm“.
Била је заинтересована да открије да ли би овакво месо могло да буде добра алтернатива повременом уживању у правом месу.
Након што је пробала један од лабораторијски произведених производа, изјавила је: „Лабораторијска ћуфта има аутентично хрскаву спољашњост, сочна је и жваће се исто као свињетина. Такође, мирише као кувано месо. Једина разлика је у томе што нормална ћуфта има нешто јачи укус, што би могло бити последица тога да је мало већа и самим тим сочнија“.
Шта кажу стручњаци?
Коментаришући данас најављени програм, професор Робин Меј, главни научни саветник FSA, рекао је да је фокусиран на „безбедне иновације“.
„Давањем приоритета безбедности потрошача и осигуравањем да су нове намирнице, попут CCP-а, сигурне, можемо да подржимо раст иновативних сектора. Наш циљ је да потрошачима понудимо шири избор нових намирница, док истовремено одржавамо највише стандарде безбедности“, поручио је.
Велика Британија се нада да ће постати лидер у постизању нето нулте емисије у прехрамбеној индустрији.
Никад не може бити замена за право месо
Иако лабораторијски узгојено месо представља технолошко достигнуће с потенцијалом да смањи утицај сточарства на животну средину како кажу „стручњаци“ и разни представници зелене агенде, оно тешко да може бити права замена за природно месо.
Прво, сама чињеница да је ова храна производ лабораторијског процеса уместо традиционалног узгоја животиња буди оправдану сумњу у њену аутентичност, дугорочне ефекте на здравље и нутритивну вредност. Право месо није само скуп аминокиселина и масти – оно у себи носи комплексне хемијске и биолошке компоненте које се стварају природним животним процесима животиња.
Друго, многи потрошачи имају дубоку културну и емотивну везу са храном. Мирис, укус и текстура меса нису само техничке карактеристике које се могу опонашати у лабораторији – то су елементи који носе традицију, начин живота и кулинарско наслеђе.
На крају, остаје питање дугорочног утицаја овакве хране на људско здравље. Иако се истиче да CCP производи могу бити „здравији“ јер се могу контролисати нутритивни састојци, истина је да људски организам још увек није дугорочно изложен оваквим намирницама да би се могло са сигурношћу тврдити да су потпуно безбедне.
Технологија ће се сигурно развијати, али остаје велико питање – да ли човек заиста треба да се одрекне природне хране у корист лабораторијски направљене алтернативе?
