Млада Босна представља историјски политичко-револуционарни омладински покрет који је настао на прелазу из XIX у 20. веку у провинцији Босни и Херцеговини. Ова организација, коју чини већи број омладинских револуционарних организација, имала је за циљ борбу против аустроугарске окупације и припајања Босне и Херцеговине, заједно са њеном припајањем Србији и другим јужнословенским земљама.
Млада Босна, иако није била потпуно конституисана, представљала је снажан покрет који је омогућио уједињење различитих омладинских група широм провинције. Њен основни циљ била је борба за национално, политичко, социјално и културно ослобођење Срба, који су чинили већину на овим просторима и живели у ропству под аустроугарском влашћу.
Чланови „Младе Босне“ се бавили различитим формама отпора против окупатора. Након анексије Босне и Херцеговине 1908. године, активност је нарастала, са демонстрацијама, спаљивањем застава и раскидом летака. Посебно се истиче Сарајевски атентат, извршен 28. јуна 1914. године, када је члан Младе Босне, Гаврило Принцип, атентатом на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда послужио као повод за Први светски рат.
Ова организација је била позната по својој револуционарности и идеалима ослобођења.
Млада Босна са све Ивом Андрићем pic.twitter.com/qDiECIVV5S
— Serbian Team UN SC 1244 🇷🇸 (@SerbianTeam) July 27, 2022
Два главна програма која је покрет пратио била су програм Владимира Гаћиновића, већински оријентисан као „проосрпски“, и програм Димитрија Митриновића, „југословенски“. Иако су се програми разликовали, идеје српства и југословенства се тада нису сматрале опречним, већ су се допуњавале.
Млада Босна је дала многе имена српској историји, а њени чланови, као што су Гаврило Принцип, Богдан Жерајић, Данило Илић и Иво Андрић, обележили су нашу историју.
Сарајевски атентат
Догађаји који су довели до Првог светског рата дубоко су се одиграли у срцу Сарајева, када је Гаврило Принцип, млади члан Младе Босне, извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Принцип је био само један од шест атентатора, остали укључујући Мухамеда Мехмедбашића, Васу Чубриловића, Недељка Чубриловића, Цвјетка Поповића и Трифка Грабежа, су координисани од стране Данила Илића. Сви они били су чланови студентског револуционарног покрета познатог као Млада Босна.
Основни политички циљ ове групе било је ослобађање Босне и Херцеговине од аустроугарске власти и стварање заједничке „југословенске” државе. Атентат, извршен 28. јуна 1914. године, не само што је убрзао Јулску кризу, која је довела до објаве рата Србији од стране Аустроугарске, већ је и иницирао низ догађаја који су кулминирали у Првом светском рату.
Скупина атентатора, које је предводио Принцип, састојала се од шесторо младих људи из ове револуционарне организације. То су били Мухамед Мехмедбашић, Васа Чубриловић, Недељко Чубриловић, Цвјетко Поповић и Трифко Грабеж. Атентат је извршен на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију током њихове посете Сарајеву.
Циљ атентата био је изразити протест против аустроугарске власти и захтевати ослобађање Босне и Херцеговине, као и стварање заједничке југословенске државе. Гаврило Принцип, стојећи на углу Ферхадије и Латинске цркве, успео је извести атентат прострливши пуцњем у аустроугарског престолонаследника .
Цео низ политичких и дипломатских инцидената и конфронтација између великих европских снага послужио је као оквир за избијање Првог светског рата у августу 1914. године.
Атентатори су осуђени на суђењу у Сарајеву, Пинцип је добио казну од 20 година затвора, док је петорица старијих оптужених била осуђена на смрт вешањем.
Вело мистерије и данас се надвија над Младом Босном. О њеним члановима се и даље шушка, а неки попут Мустафе Голубића, Иве Андрића играли су значајну улогу у наставку историјских дешавања.
