Дворац Зерзеван (Zerzevan) је војно насеље уз древни пут. Налази се на 124м високом стеновитом брду, заузима стратешко место између Амиде и Даре. Омогућује поглед на читаву долину и контролишући огромно подручје због свог положаја на древном трговачком путу, замак је био поприште значајних сукоба између Римљана и Сасанида.
Истовремено, ово утврђење је 1900 година чувало тајне митраистичког култа. Наиме, ископавања у замку Зерзеван у округу Чинар у Дијарбакиру (Çınar Diyarbakır), на југоистоку Турске, открила су област у којој су учесници тајних ритуала окупљали око учења и веровања повезаних са Митром. Овај замак је служио као војно насеље током Римског царства и представља значајну регионалну туристичку атракцију.
Насеље датира из асирског периода 882-611. пре Христа. Са својим примарним војним структурама изграђеним током римског периода у 3. веку пре нове ере. Континуирано је коришћен све док га исламске војске нису заузеле 639. год. хр. ере. Митрин храм, који се налази северно од замка уклесан је у главну стену под земљом дуж источног зида грађевине. Има стубове уклесане у главну стену, велику централну нишу и две мање бочне нише.
Радови на ископавању започели су 2014. год., уз подршку Министарства културе и туризма (Ministry of Culture and Tourism), гувернера, музеја Дијарбакир, гувернера округа Чинар и Универзитета Дикле (Dicle University). Ови напори су настављени на историјском месту, које се налази на Унесковој листи светске баштине. У ископавањима су откривени остаци зидова висине 12-15м и дужине 1.200 м, карауле и одбрамбене куле висине 21м, цркве, административне зграде, резиденција , складишта жита и оружја, камене гробнице, канали за воду, цистерне за воду, подземна црква, подземно склониште, тајни пролази и подземни храм повезан са религијом Митре.
Митраизам
Ова религија, мистериозни култ усредсређен на обожавање Митре, божанства повезаног са сунцем, светлошћу и правдом, био је један од главних конкурената нарастајућем хришћанском покрету. И то у толикој мери да је ромејски цар Јулијан који је покушао да обнови предхришћански политеизам изабрао управо овај култ и иницирао се у његове тајне прошавши и чувену тауроктонију.
Митраизам се појавио у Римском царству током 1. века пре нове ере. Комбинујенека древнија веровања, персијског порекла са наслеђем религија мистерије и вероватно је имао различите форме у зависности од локалног наслеђа. Врхунац популарности постигао је 2. и 3. в., а успон је био повезан пре свега са популарношћу култа међу војском, трговцима и припадницима римске елите, који су били привучени њеним нагласком на дисциплини, лојалности и братству. Митра, често приказиван како убија бика (тауроктонија), симболизовао је тријумф добра над злом и светлости над тамом. Митраистички ритуали били су обавијени велом тајне и вођени су у подземним храмовима званим митреа, дизајнираним да опонашају пећине.
Овогодишњим ископавањима откривен је простор где су боравили учесници тајних ритуала. Директор ископавања Ајтач Ћошкун истакао је да се замак ископава већ пуну деценију. Ове године фокус је био митреум који се сматра најзначајнијим делом замка, а који је случајно откривен 2017.год.
Ископавањем до нових информација
Циљ је да се ископавањима дође до нових информација о овом мистериозном систему веровања. О њему недостају писани записи. Таква евентуална открића могла би буду од значаја за разумевање света у којем се рађа хришћанство, окупљено такође око Бога рођеног у пећини од дјевице, баш као што је то вероватно према неким изворима веровало и за Митру. Како је могао да изгледа сусрет ових религија, њихова интеракција, полемика и, коначно, који је био разлог што је превагу однело хришћанство прогоњено од римске државе, а не митраизам коме су припадали најутицајни друштвени чиниоци светског царства?
„Узбуђени смо што смо пронашли места где су у светилишту боравили поклоници Митре, који су долазили из различитих делова Римског царства да учествују у тајним церемонијама и ритуалима. Посетиоци долазе овде да виде подручје у коме се искусило најстарије езотерично веровање у границама Римског царства. Ово је веома важно за регион и туризам“, објаснио је он.
Ово је, такође, веома значајан мотив будући да се Београд може похвалити не са једним, већ са два митреума у ужем центру града. Остаци једног митреума налазе са самом прелазу из средишње улице Кнеза Михаила на простор Калемегданске тврђаве. Ови остаци су били видљиви током реконструкције трамвајских шина, али су потом конзервирани песком и остављени за нека друга времена која ће имати више слуха за могући туристички потенцијал који они нуде.
Култ на подручју Србије
Други митреум је посебно значајан зато што се налази у природној пећини изнад старог барутног магацина на ободима Калемегданске тврђаве, изнад изложбеног простора у којем је изложен и најстарији хришћански артефакт пронађен у Београду – Јонин саркофаг. На жалост ни овај митреум није отворен нити доступан посетиоцима јер су у њему током Другог светског рата окупационе снаге похраниле ексклозив који ни до данас није уклоњен или деактивиран. Још једна занимљивост је могућа веза митраизма и тајнственог култа подунавског коњаника чији трагови су нарочито присутни на подручју Србије.
Наиме, у новијим студијама сматра се да је назив култа подунавски коњаник погрешан и да је сам лик коњаника секундаран у односу на богињу која се иконизује у вези са њим. У средишњем делу ових икона увек је представљена богиња, а са њене обе стране је по један коњаник који је поздравља подигнутом руком или обредним пехаром.
На неким споменицима су ови коњаници урађени у већим димензијама од богиње, што је навело раније истраживаче да им придају већи значај од онога који им стварно у овом култу припада. Али, димензије не умањују значај чињенице да је богиња увек у средишту ликовне представе и да су много бројнији споменици на којима су ликови у међусобно складним односима, пише Светлана Марковић-Штрбац.
Соларна теологија
Поменута, за сада неименована богиња, некад се приказује без атрибута који би помогли у њеној идентификацији. А понекад је приказана уз симболе лунарног култа што је водило закључку да као што је Митра био изасланик бога Сола (Сунца), тако је богиња којој је данас заборављено име била изасланица Луне.
Заједничка основа митраизму и овом лунарном култу била је соларна теологија и начин приношења жртве. При дну иконе, испод сцене са богињом и коњаницима, представљен је обред жртвовања овна и увођења нових чланова заједнице у мистерију култа.
Да ли је можда, ово била локална, надограђена верзија митраизма чије су мистерије биле доступне само мушкарцима, односно покушај да се и женска популација укључи у религијски живот ових мистерија?
Ова питања за сада остају без одговора, али можда чињеница да на неким представама коњаници носе упечатљиву и препознатљиву фригијску одећу сугерише да је сусрет са турским митраизмом можда био могућ.
